Završena komemoracija Žarku Lauševiću: Dirljivi govori i šestominutni aplauz za kraj

Lauševiću je dijagnostikovan rak pluća, za šta javnost nije znala, s kojim je tumačio nekoliko uloga. U oktobru 2023. stanje mu se pogoršalo, te je primljen u bolnicu. Od posledica bolesti preminuo je 15. novembra 2023.

Komemoracija je počela minutom ćutanja za Žarka Lauševića, a završila s ešestominutnim aplauzom.

- Danas se opraštamo od našeg prijatelja, od dramskog umetnika, Žarka Lauševća. Prvi put se pojavio na ovoj sceni 1981. godine. Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1982. Ostavio je neizbrisiv trag. Za svoja filmska i pozorišta ostvarenja dobio je brojne nagrade. Žarko Laušević je bio jedinstven. Molim vas da minutom ćutanja odamo počast Žarku Lauševiću - rekla je Tamara Vučković Manojlović ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Voja Brajović se sa velikom tugom u glasu obratio prisutnima, pa je ispričao anegdotu sa Žarkom:

- Pitaju me šta to čini Žarka Lauševića velikim - počeo je Voja, te je opisao priču jedne žene koja htela da postane balerina, ali u tome nije uspela.

- Bićete te član baleta, ali nećete balerina.  Zašto? Vi nemate što može podići publiku na noge.  Žarko je to imao.  rekao je Brajović.

Tokom izlaganja Brajović je opisao kakav velikan je bio Žarko, te je pročitao pesmu Branka Miljković "Kraj putovanja".

- Nemojte da je neko suzu pustio. LJutiće se Žarko - rekao je Irfan Mensur na samom početku izlaganja.

- Nedostajaći mi naši razgovorio dok je bio u NJujorku. Nedostajaće mi njegovi tekstovi sa pitanjem: "Šta misliš?" Nedostajaće mi preporuke knjiga. Neodstajaćemo mu ono što sam ja njemu preporučivao. Nedostajaće mi poklon koji sam dobio od njega. Neke žute čarape. Nedostajaće mi naše šetnje - rekao je Irfan Mensur i dodao:

Zatim se video porukom obratila Svetlana Ceca Bojković.

- Sve je išlo sjajno do 1993. godine. Sledelilo je suđenje, kazna, zatvor. Tu tragediju je Žarko ispisao u 4 knjigi. To je bila težnja ka sopstvenog iskupljenju. Posle mukotrpnog lutanja, vratio se ponovo da zablista svojim glumačkim darom. Tome smo se svi divili. A onda je došla opaka bolest koja ga je odnela. Šta reći. Dragi Žarko, duboko smo potresni svojim odlaskom. Ispraćamo te sa tugom i velikom ljubavlju za tebe - rekla je Ceca Bojković.

Milan Marić sa suzama u očima i drhtavim glasom oprostio se od starijeg kolege i prijatelja. On se zahvalio na velikoj zivotnoj lekciji, podršci, iskrenosti i ljubavi.

- To mogu da daju samo ljudi koji zivot tako hrabrno nose i vole ga, uprkos svemu. Hvala ti Zare i za vreme koje si mi posvetio i zao mi je sto ga nije bilo vise, hvala ti Zare i za sve savete, sale, toplinu, skromnost, razgovore, smeh, neznost, prijateljstvo. Hvala ti Zare za sve te stvari koje si nama davao, a koje su oplemenile nase zivote i ucinio ga lepsim. Hvala ti Zare, sto te nasa mladost nije plasila, vec si je postovao i cenio. Ja cu te Zare bas takvog i pamtiti, jer smrt boli, ali je smrt banalna i na kraju uvek pobedi zivot. A ja sam Zare kod tebe najvise cenio i voleo zivot. Hvala ti za sve - zavrsio je mladi glumac.

Nakon Milana obratio se i Petar Božović koji se na kraju svog govora poklonuo Lauševoj slici na video bimu.

Kremacija i ispraćaj glumca biće u 14 sati na Novom groblju.

Žarko Laušević je rođen na Cetinju 19. januar 1960. godine.  — Beograd, 15. novembar 2023)

Bio je jedan od hvaljenijih i talentovanijih mlađih glumaca u Jugoslaviji. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je ostvario uloge u velikom broju predstava. Na filmu je debitovao 1982. godine, ulogom u filmu Progon. Iste godine ostvario je značajne uloge u filmovima Savamala i Direktan prenos.

Foto: reprint TV Novosti

Vrlo brzo je dobio jednu od glavnih uloga u TV seriji Sivi dom (1984), koja mu je donela veliku popularnost. Nakon toga, igrao je uloge u više od dvadeset filmova i televizijskih serija, među kojima su: Šmeker (1985), Svečana obaveza (TV) (1986), Dogodilo se na današnji dan (1987), Oficir s ružom (1987), Braća po materi (1988), Boj na Kosovu (1989), Original falsifikata (1991), Bolje od bekstva (1993), Kaži zašto me ostavi (1993), Nož (1999).

Godine 1993. počinio je dvostruko ubistvo braneći svog starijeg brata posle čega je osuđen na četiri godine zatvora. Posle odsluženja kazne živeo je u Sjedinjenim Američkim Državama sve do 2012, kada se kao pomilovan građanin vratio u Srbiju.

Foto: reprint TV Novosti

Godine 2011, kada je bio pravno pomilovan, objavio je knjigu Godina prođe, dan nikad. Septembra 2013. iz štampe je izašla druga knjiga. Maja 2022. objavio je knjigu Padre, idiote.

Preminuo je 15. novembra 2023. godine u Beogradu u 64. godini.