DANAS JE DAN TURSKE BAKLAVE: Prava je prilika da ugodite sebi i ukućanima i poslužite ovaj specijalitet

Izvori ukazuju da je baklava potekla iz turske kulture yufka, razvijajući se u svoj savršeni oblik u kuhinjama osmanskih palata. Prvi put pomenuta u zapisima palate 1473. godine, baklava se služila za proslave, gozbe i važne dane u istoriji. Zaista, baklava je dostigla takav značaj u palati da su do 18. veka samo kuvari posebno obučeni za pripremu baklave pravili ovaj desert. Vešti majstori su navodno mogli da razvijaju kore tanke poput latica ruže, praveći baklavu sa skoro 100 slojeva. Prilikom važnih događaja, baklava je bila posluživana vojnicima. Ova ceremonija poznata kao Baklava Alaj privlačila je pažnju javnosti.

Baklava je jedna od nacionalnih poslastica u Turskoj i živopisno ilustruje bogato kulturno nasleđe zemlje sa svojim bezbrojnim varijantama. Dok putujete Turskom, možete probati razne regionalne sorte baklave. Baklava u regionu Crnog mora sadrži lešnike, dok su orasi omiljeni fil za baklavu u Centralnoj Anadoliji. Bademi se koriste u obalnom egejskom regionu, a semenke susama u Jedrenu i Trakiji. U jugoistočnoj Anadoliji baklava se priprema sa fino izmrvljenim pistaćima.

Grad Gaziantep je poznat po svojoj kulinarskoj tradiciji i nalazi se u UNESCO mreži kreativnih gradova. Naročito je čuvena baklava iz Gaziantepa koja je cenjena širom sveta. Zapravo, „Antep Baklava-Gaziantep Baklava“ je dobila status zaštićene geografske oznake od strane EU. Časna tradicija gradske baklave prenosi se s generacije na generaciju, a šegrti uče od majstora. Gaziantep baklava, koja se razlikuje od ostalih varijanti deserta po kvalitetu sastojaka i pripremi, napravljena je od 40-45 slojeva tankog fila i ukrašena poznatim pistaćima iz regiona. Osim toga, testo se peče u kamenim pećima na hrastovim drvima.

Majstori baklave iz Gaziantepa veruju da svojim izgledom i ukusom poslastica treba da privuče pet čula. Dok su sastojci u baklavi relativno jednostavni, proizvodnja deserta zahteva ogromnu veštinu i pažnju na detalje. Dobra baklava, kažu majstori, mora prvo da se adekvatno skuva i dobro naraste. Trebalo bi da bude ugodna za oko, zlatno žute boje. Trebalo bi da bude lagana kada je prinesete usnama, da ne bude težak ukus od previše sirupa i da ima aromu svežih pistaća i pročišćenog putera. Kada zagrizete parče baklave, trebalo bi da čujete šuštanje tanko razvaljanog testa i naravno, treba da bude ukusno. U Gaziantepu, baklava je sastavni deo kulture, sa brojnim prodavnicama i pekarama. Naravno, u gradu postoji i muzej baklava koji treba posetiti.

BONUS VIDEO:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU