ISTINA O BORAMA: Zašto nastaju i ŠTA ONE zaista GOVORE O NAMA

S obzirom da je najizloženiji deo ljudske kože, lice je veoma sklono borama jer se na njemu svi faktori koji su uključeni u formiranje bora pojavljuju. Postoji niz suštinskih promena koje čine da koža postaje tanja, slabija i manje elastična, a da se potporni mišići, kosti i masnoća smanjuju. Postoji spoljašnje starenje, koje nastaje usled oštećenja od sunca, pušenja, loše ishrane i zagađenja koji ubrzavaju propadanje tkiva.

A tu je i uticaj fizičkih zahteva: kada podignemo obrve, osmehnemo se, namrštimo se i smejemo, ti izrazi stvaraju linije na našim licima. Kada smo mladi, bore nestaju kada se naše lice vrati u mirovanje, ali kako koža stari, te linije postaju trajne.

Prve fine bore mogu da se pojave na licu već u treću deceniji života. Često su to horizontalne linije koje prelaze preko čela kada podignemo obrve. Kada zađemo u četvrtu deceniju obično se pojave dodatne linije, kao što su sitne bore oko očiju, ne samo od smejanja, već i od oštećenja od sunca i žmirkanja prilikom jake sunče svetlosti.

- Svačija anatomija je drugačija, pa neki ljudi prilikom mrštenja imaju samo jednu boru na licu, a neki dve, kaže profesorka Rejčel Votson, izvršna direktorka Instituta za istraživanje kože u Singapuru.

Najistaknutije bore dublje su od 2 milimetra

Naše 40. i 50. donose još više bora, ispod očiju i oko usta, koje postaju vidljivije jer se produbljuju. Kada pređemo 60 godina moguće je da će se bore pojaviti na celom licu, a najistaknutije su dublje od dva milimetra. Ali nabori ne nastaju samo od izraza lica. Ako spavate na boku ili stomaku i u istom položaju svake noći, pritisak na lice može da izazove dodatne bore. Savet: Ako možete spavajte na leđima.

Osim bora koje nastaju zbog ekspresivnosti lica, postoje i bore koje oslikavaju naše lice od rane mladosti. Koža ima prirodni „mikroreljef“ i kako tkivo s godinama gubi debljinu i elastičnost, šare postaju sve izraženije.

“Mikroreljef koji je specifičan za svaku osobu vremenom postaje naglašen. Linije koje ste primetili u mladosti polako postaju dublje i izraženije”, objašnjava Majkl Šerat, profesor biohemije na Univerzitetu u Mančesteru.

Razumevanje anatomije bora nije jednostavan posao

Ako biste pogledali komad naborane kože pod mikroskopom videli biste da se malo razlikuje od kože bez bora. Ako se ukloni od tenzija oko nje, bora sama od sebe nestaje. Ali iza obrazaca nastajanja bora postoje i biološke promene. Sa godinama, snabdevanje epidermisa svežim ćelijama opada, zbog čega gornji sloj kože postaje tanji. U osnovnom dermisu, promene kolagena, elastina i supstanci poput hijaluronske kiseline smanjuju snagu, elastičnost i sposobnost kože da zadrži vlagu. U međuvremenu, veza između dva sloja slabi, čineći epidermis još osetljivijim.

Iako su bore obeležje procesa starenja, neki naučnici sumnjaju da bi one mogle da dovedu do starenja celog tela. Teorija proizilazi iz otkrića da ostarela koža sadrži više mrtvih ćelija koje su nalik ostarelim ćelijama. Ove stare ćelije su više od biološkog otpada: one oslobađaju hemikalije koje podstiču upalu koja je povezana sa nizom stanja – od visokog krvnog pritiska i dijabetesa do otvrdnjavanja arterija i raka. Trenutno se sprovode istraživanja kako bi se videlo da li je naborana koža puna ostarelih ćelija faktor u opadanju kognitivnih sposobnosti povezanih sa starenjem.

BONUS VIDEO:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU