Kako se pojam ljubavi menja sa godinama: Suprotno uverenju da je romantika za mlade ljude, stariji su često srećniji od mlađih

Čovek nikada nije suviše star za ljubav, uključujući i zaljubljenost i čežnju. Ali, s godinama sazrevamo, i kada je u pitanju ljubav, horizonti nam više nisu tako široki, ali zato nam je veća otvorenost, pozitivnija shvatanja i spremnost na kompromis. I, suprotno uverenju da su ljubav i romantika za mlade ljude, stariji su često srećniji i romantičnije privrženi od mlađih parova. Međutim, priroda romantične veze se može veoma razlikovati – s godinama se menjaju emocionalne potrebe, shvatanje ljubavi, način na koji se povezujemo. Prioriteti se menjaju, pa je i ljubav drugačija.

Zrelost i sreća

Smirenost zrelosti je divna! Sa opadanjem svojstava mladosti, raste rasterećenost i prihvatanje, pa su ljudi u pedesetim godinama često mnogo zadovoljniji svojim životom nego u tridesetim. Takođe su zadovoljniji i svojim brakovima i vezama.

Možda kada shvatimo da smo potrošili više od polovine života i da je više života iza nas, nego pred nama, više ne želimo da trošimo energiju na negativne misli, mudriji smo i spremniji da se fokusiramo na sadašnja pozitivna iskustva i više nam je stalo do duševnog mira, nego do uzbuđenja i radosti. Za mnoge ljude, bolji deo života počinje u srednjim godinama, ali to nije pravilo. Neki ljudi sa starošću postaju depresivni i plaše se smrti.

Čini se da je zrelost u suprotnosti sa novinama i uzbuđenjem, i smatra se da su mladi emotivniji od starijih. To ne znači da su sva uzbuđenja pozitivna, niti da negativnih iskustava nema u svim uzrastima. Intenzivne emocije se generišu promenama, dok zrelost podrazumeva navikavanje na promene i prihvatanje promenljive životne dinamike – sa godinama smo stabilniji i promene nas manje uznemiravaju. Iskustvo nam omogućava da svaku promenu shvatimo kao još jednu u nizu, sa očekivanjem da ćemo se i njoj prilagoditi, prebroditi je, usvojiti i uskladiti se sa njom, kao što smo i ranije uspevali. Promena postaje samo još jedna stvar koja će uskoro postati redovna i poznata.

Menja se i naš doživljaj sreće koju nam donosi ljubav. U mladosti, sreća je povezana sa intenzivnim ljubavnim osećanjima i uzbuđenjem, dok sreća povezana sa dubokom, zrelom ljubavlju donosi smirenost i spokoj. Prelazak iz mladosti u starije doba uključuje promenu bliskih društvenih odnosa, sa naglaskom na kvalitetu, u odnosu na kvantitet. Glavni razvojni zadatak za mlađe parove je upravljanje konfliktima, dok je za starije održavanje međusobne podrške.

Zrelost i kompromisi

Ne možete dobiti uvek ono što želite, ali zato često dobijate baš ono što vam treba – to je mudrost zrelosti, koja uključuje sposobnost za kompromise. U romantičnim kompromisima zrelosti, spremni smo da menjamo strastvenu ljubav za neromantične vrednosti života i zajedništva – podršku, oslonac, prijateljstvo. Takva vrsta kompromisa proizilazi iz svesti da smo ograničeni i ne možemo uvek ispuniti svoje standarde i dostići ideale. Ponekad, opstanak zavisi od toga da budemo fleksibilni, da prihvatimo manje od onog što smo očekivali ili želeli.

Takođe, menjamo svoje shvatanje kompromisa – jer dokle god smo u nekoj situaciji koju smatramo kompromisom, duboko u sebi ostajemo napola nezadovoljni i neispunjeni. Kad zaista prihvatimo tu situaciju – taj kompromis – ona prestaje da bude kompromis i postaje naš izbor.

Zrela ljubav

Romantični horizonti se zaista sužavaju u starijem uzrastu – brojčano i emocionalno, mogućnosti su manje. To čini da ljudi budu više voljni da ostanu u svojoj zoni komfora i da se ne upuštaju u vezu, ili da očekuju da će im se veza desiti, a da ništa ne preduzimaju.

Zrela ljubav se razlikuje od strastvene i romantične i mnogi ljudi se opiru zrelosti, jer im se čini da zadovoljavanje onim što je moguće uz ignorisanje onog što je poželjno, znači opadanje entuzijazma i spontanosti. Međutim, ljudi upravo to rade, kada prave kompromis.

Šta to u stvari znači? Želimo da deca sazrevaju i nauče da cene dugoročna razmišljanja i stvore širu perspektivu, dok kao stariji želimo da se manje brinemo zbog dugoročnih pretnji i da damo veći izraz svojim emocijama. Ne želimo da izgubimo svoje pozitivne dečije aspekte. Želimo da budemo optimisti, iskreni i da strasno volimo. Želimo da obožavamo jedni druge, uprkos našim očiglednim manama. Želim da se dobro razumemo, ali bismo u isto vreme želeli da gledamo jedni druge kroz ružičaste naočari, da bismo mogli da gajimo neke iluzije koje su nam prijatne. Želimo da zadržimo mladalački polet, prirodnost i žar, dok kao zreli ljudi stojimo jedni uz druge kroz bol i tugu, koja se neizbežno javlja u dugotrajnim odnosima. Želimo da prevaziđemo probleme, ne toliko menjajući jedni druge, koliko menjajući našu percepciju i međusobne odnose.

LJudi koji se ponašaju mladalački – nezrelo – veoma su privlačni. Oni su živahni, radosni žive u trenutku, kao da sutra ne postoji. Međutim, kao i deca, oni su često nedosledni i nestabilni, zbog čega se pitate da li će vas voleti i sutra, kada upoznaju nekog drugog ko im je zanimljiv.

Zrela ljubav je spremna da se odrekne svih iluzija, pa i onih pozitivnih i prijatnih, težeći da drugu osobu u potpunosti poznaje i da je prihvati takvu kakva je. U takvom prihvatanju leži poverenje, istrajnost i izvesnost – to neosporne i trajne vrednosti, iako nisu nimalo uzbudljive. Ali, sa godinama shvatamo da je uzbuđenje precenjeno i težimo ka sadržajima dubljim i realnijim od promenljivih emocija.

LJubav u starosti

Uobičajeno gledište je da stari ljudi ne doživljavaju snažnu ljubav, jer je ona u našim glavama povezana sa seksom, a od starijih se očekuje opadanje seksualne želje i fizičke spremnosti na seks. Ovo je pojednostavljena i iskrivljena ideja, jer je ljubav u starosti često dublja i privrženija od mladalačke ljubavi.

Iako je hronološko starenje prediktor kognitivnih sposobnosti i ponašanja, to ne važi za kasnije doba i dublju starost. Dodatni vremenski aspekt koji postaje važniji od godina starosti jeste subjektivni osećaj našeg preostalog vremena života.

Vremenski obim našeg horizonta igra ključnu ulogu u motivaciji – sa starenjem, ljudi sve više doživljavaju vreme kao ograničeno, horizonti im se sužavaju i oni menjaju svoje prioritete. Manje značaja pridaju ciljevima koji proširuju horizonte, a veći značaj ciljevima iz kojih upijaju sadašnje emocionalno značenje.

Stariji ljudi imaju ograničen društveni život, manje ih privlače novine u životu i sužavaju svoje sfere interesovanja. Ipak, deluju zadovoljno, a često i mnogo zadovoljnije od mlađih ljudi. Ovo ima smisla, jer u situaciji suženog horizonta, ljudi daju prioritet produbljivanju postojećih odnosa i razvoju stručnosti u oblastima života u kojima su već ispunjeni. U tom smislu, čini se da su stariji parovi zadovoljniji svojom sudbinom i svojim odnosom.

Svedočanstvo jedne pedesetogodišnje samohrane majke objašnjava stvari. Ona kaže: „Tražeći savršenstvo, grešila sam u svojim izborima. Odbijala sam prilike da budem sa muškarcima, jer sam smatrala da ne ispunjavaju moje standarde. Sa godinama mi se čini da omekšavam, ali takođe mi postaje jasnije šta volim i želim. Ne volim površnost, ali po prvi put u životu razmišljam o seksu sa nekim koga ne vidim kao materijal za partnera.“

Stariji bračni parovi imaju manje sukoba nego mlađi, a drugi aspekti odnosa su im važniji od seksa. Skloni su da jedno drugo doživljavaju pozitivno, bilo da se u nečemu slažu ili ne i više cene prijateljstvo u svom odnosu i dnevnim interakcijama. LJudi se vremenom navikavaju na negativne osobine partnera, prihvataju ih i one ih manje uznemiravaju. Kada osećamo da nam vreme ističe i da alternativa ne postoji, lakše prihvatamo svoja ograničenja i ne osećamo se ugroženo ograničenjima druge osobe.

U starosti partneri više zavise jedni od drugih i bračni lanci imaju tendenciju da se pretvore u ruke pomoći. Iako osećaju isto toliko negativnosti kao i mlađi, stariji parovi mogu biti otporniji na tenzije u svojim odnosima i da konflikte efikasnije stavljaju u perspektivu.

Čini se da sa starenjem i opadanjem kognitivnih i fizičkih kapaciteta raste sposobnost prihvatanja i zadovoljstva sobom i svojim životom, što smanjuje bračne tenzije i omogućava razumne kompromise. Veća je verovatnoća da će stariji ljudi usvojiti konstruktivan stav da maksimalno iskoriste ono što (još uvek) imaju, jer njihova briga nije da imaju više, već da izgube manje.

U skladu sa tim, ljubav u starosti postaje harmonična, smirena i duboko zadovoljavajuća.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU