Reditelj i scenarista PREMINUO u 56.godini: Evo kako je jedan od najcenjenijih filmskih umetnika govorio o svojoj karijeri i bolesti koja ga je zadesila

Magazin Praksa

09. 07. 2023. 000000 08:20

Foto: Youtube printscreen Portal Krug

Srđan je na 46. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkog Banji bio dobitnik nagrade „Zlatno pero Gordana Mihića“ za izuzetan doprinos scenariju u nacionalnoj kinematografiji, a tom prilikom se poslednji put obratio javnosti.

- Kada sam sa mojom generacijom počinjao da se bavim ovim poslom, jedini simbol za filmski scenario u Srbiji bio je Gordan Mihić. Najpoznatiji domaći filmski scenarista, alfa i omega pisane reči, bio je upravo on, a ja sam imao sreću da budem prva generacija njegovih studenata na FDU. Sećam se da sam pre dve i po decenije dolazio na Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, a moj profesor je tada najavljivao novu, mladu, generaciju u koju je ubrajao i mene. Takođe sam imao sreću da znanje još više proširim radom sa mojim studentima, što me neizmerno raduje. Sada sam ja u njegovoj poziciji da prenosim znanje mlađim kolegama - započeo je priču za „Blic magazin“ rođeni Sarajlija, Srđan Koljević.

Borim se sa teškom bolešću

Poslednji projekat koji Srđan potpisuje kao scenarista i reditelj je „Kako sam branio Mladu Bosnu“ i to 2015. godine, ali je nakon toga jednostavno „nestao“.

- Imam zdravstvene probleme i borim se sa teškom bolešću. Trudim se da tu borbu dobijem, odnosno da trajem, ali to me sprečava da radim neke ozbiljnije i veće projekte. Snagu koja mi je preostala koristim najviše za rad sa studentima i držanje radionice mladima, kao i pomaganje kolegama iz Srbije i regiona oko scenarija, što formalno, što neformalno, svojim dugogodišnjim dramaturškim iskustvom.

Na pitanje da li smatra da je dobar profesor kao što je bio Mihić, Koljević je uz osmeh odgovario da se nada da jeste.

- Dosta sam uložio u rad sa studentima i to mi je sada na prvom mestu. Uvek mi je bilo važno i nikada mi nije bilo usputno, jer sam iz profesorske porodice i poštujem taj posao. Koliko sam ulagao u svoj kreativni rad, toliko sam ulagao i u pedagoški. Često bih bio u situaciji da više razmišljam o nekim scenarijima svojih studenata nego oni sami - ističe Koljević.

Pre petnaest godina bio je koscenarista sa Melinom Pota Koljević u ostvarenju „Klopka“, prvog srpskog scenarija čija su prava za rimejk otkupljena u Holivudu.

- Bilo je u jednom trenutku raznih kombinacija, jer firma koja je kupila autorska prava ih je kasnija preprodala. To je u inostranstvu stvar biznisa i bilo je tu raznih lepih kombinacija. U prvom trenutku se vodio kao projekat koji će da režira Daren Aronofski i napravljen je scenario za američku verziju. Pročitao sam taj scenario, ali je posle prepravljen i sada je ponovo nova firma kupila prava, tako da se ne zna kada će biti i da li će ikada biti realizovan.
Svi Koljevićevi scenariji su pretočeni u odlične filmove, koji se i dalje rado gledaju. On je čak tri projekata potpisao i kao reditelj i to „Sivi kamion crvene boje“, „Žena sa slomljenim nosem“ i „Branio sam Mladu Bosnu“.

Bolest me je presekla
- Kada sam bio u umetničkom zamahu mene je bolest presekla. To je bukvalno bilo posle filma „Branio sam Mladu Bosnu“ koji je bio zahtevan projekat. Imao sam već sledeće autorske projekte u planu i naprosto vrata su bila otvorena ali onda mi se zadesila bolest koju čovek ne može da isplanira. Ali ne žalim ni za čim i radujem se svakom danu. Mislim da je svaki dan ceo život i ljudi bi trebalo da shvate da je to kao dar i nagrada - tvrdio je scenarista.

Od petnaestak projekata koje je radio, otkrio je koji su mu najdraži.

- Ima nekoliko filmova koji su mi iz različitih razloga ostali kao neki kamenovi koji su menjali moju putanju. Definitivno „Sivi kamion crvene boje“ je bio moj debitantski i režijski prvenac. Ja sam tada napravio taj korak od scenarija ka režiji. Taj scenario sam još na Akademiji napisao, pa sam ga mnogo godina kasnije i režirao. Za pomenuti projekat sam zaista vezan kao za nešto što je definitivno promenilo moj život u profesionalnom smislu, pa i u privatnom. Meni je lično drag i projekat „Žena sa slomljenim nosem“ jer sam se tu bavio emocionalnom dramaturgijom. Naravno, tu je i „Klopka“ koju nisam režirao, ali koja je dobila brojna priznanja. Zaista smo je ozbiljno radili, kao i „Krugove“. Ova četiri projekta su neki putokazi u mojoj karijeri i različiti su, ali su i obeležili sve što me je zanimalo. Mene pre svega zanima film i pričanje priča, odnosno prenošenje emocija kroz priču o ljudima. Često su autori više zainteresovani za sebe nego za priče koje pričaju. Smatram da su priče koje pričam vrednije i važnije od nas koji smo samo prenosnici nekih važnih priča koje mogu biti značajne ljudima. Ako im na neki način pomognu u najrazličitijim oblicima onda je to najveća moguća satisfakcija.

 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU