Proverite da li ste žrtva SOCIJALNOG SAGOREVANJA: Ako se osećate "preplavljeno" u društvu, ovo treba da znate

U današnjem užurbanom svetu, više nego ikada imamo socijalnu interakciju, kako uživo, tako preko društvenih mreža. Da li ovo može da učini da se ljudi osećaju iscrpljeno? Prema istraživanju koje je sprovela Fondacija za mentalno zdravlje, zapaženih 74 odsto ispitanika priznalo je da su u nekom trenutku svog života osećali da su preplavljeni druženjem sa prijateljima, odnosno da su doživeli "socijalno sagorevanje".

Što se tiče negativnih efekata "socijalnog sagorevanja" istraživanje je otkrilo da je 70 procenata anketiranih mladih ljudi prijavilo osećaj društvenog umora i da su preplavljeni pritiscima društvenih mreža.

Iako je druženje ključno za naše sveukupno zdravlje i blagostanje, može doneti puno dobrih stvari, sa druge strane, socijalno sagorevanje može nastupiti kada se preterate i previše stimulišete u interakciji sa drugim ljudima.

"Socijalno sagorevanje" ili socijalna iscrpljenost je stanje kada se osećate iscrpljeno i umorno zbog druženja. Simptomi "socijalnog sagorevanja" uključuju osećaj emocionalne i fizičke iscrpljenosti, pa čak i razdražljivosti. Svaka osoba ima individualni prag kada druženje prelazi od hranljivog i zabavnog do zamornog i iscrpljujućeg, tako da ne postoji tačna količina ili granica pre nego što se pojave simptomi "socijalnog sagorevanja".

Kako izbeći socijalno sagorevanje:

1. Postavite razumne granice

Jedan od ključnih načina da to uradite, kaže dr Viktorija Karakčejeva (diektorka centra za mentalno zdravlje), jeste da postavite razumne granice oko vašeg druženja kako biste sačuvali svoje "energetske baterije". Ona predlaže da ovo ugradite u svoju rutinu: Na početku svake nedelje pogledajte svoj planer ili čak samo svoje poruke i društvene mreže, pogledajte kolika je vaša interakcija, a onda postavite granice. Pored društvenih obaveza, razmislite o čemu još morate da vodite računa tokom ove nedelje, kao što su na poslu i kućni poslovi i uračunajte u svoj ukupan raspored prilikom donošenja odluka. Takođe ćete želeti da razmislite kuda idete, sa kim ćete biti i koliko energije i truda svako od njih zahteva. Iskoristite svoje uvide da isplanirate svoju nedelju i odlučite šta je moguće da uradite, a da ne budete preopterećni.

2. Promenite kako, kada i koliko se družite

Na primer, umesto da se osećate pod pritiskom da ostanete tokom cele žurke, svratite i uzmite desert ili piće, a ne mroate da boravite tu tokom cele večeri. Takođe možete pokušati da prilagodite svoje postojeće planove kako biste ih učinili izvodljivijim. Na primer, ako imate večeru sa prijateljima svakog petka uveče, ali vam je potrebno vreme da se odmorite od naporne radne nedelje, pokušajte da pomerite termin za subotu ili preskočite tu nedelju. Ukoliko vam je potreban odmor i ostaje vam se kod kuće, možete da zakažete sa prijateljima sastanak i preko video poziva.

3. Jasno i iskreno iznesite svoje potrebe

Ako primetite simptome "socijalnog sagorevanja" i osećate da se pojavljuje društvena iscrpljenost, obavestite svoj krug bliskih ljudi da vam je potreban odmor. Da biste zaustavili tok poziva, ljubazno i iskreno komunicirajte o tome šta je za vas izvodljivo u trenutku kada se oporavite. U vašoj komunikaciji sa ljudima kada vas pozivaju da izađete ili žele da prisustvujete ovom događaju, možete reći: Bio sam prilično umoran u poslednje vreme, pa trenutno fokusiram svoju energiju na brigu o sebi."

Takođe možete da odredite vremensku liniju kada ćete možda biti spremni da se ponovo družite, ali nemojte osećati pritisak da to učinite prerano. Ako nakon iskrene procene ustanovite da želite da budete deo nekih planova, a ne drugih, na primer možda manjih skupova umesto velikih, recite to. Postavljanje granica i izražavanje sebe je proces koji se stalno razvija i postaje lakši sa vežbanjem, pa nastavite da pokušavate čak i ako vam je teško.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU