MEĐUNARODNI DAN AKCIJE ZA KLIMU: Za bolji život svih nas

Termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama klime koje se događaju od početka dvadesetog veka. Promene koje su registrovane prethodnih, kao i one koje se predviđaju za narednih 90 godina, smatraju se rezultatom čovekovih aktivnosti, a ne posledicama prirodnih promena u atmosferi.

Ili suše ili poplave, Foto AP

Efekat staklene bašte je veoma važan fenomen kada govorimo o klimatskim promenama zato što se odnosi na gasove koji Zemlju održavaju toplom i kojima pripada najveća zasluga za postojanje života na njoj. Neke od gasova koji prave “efekat staklene bašte” ljudi proizvode u svakodnevnim aktivnostima. Ta dodatna količina koju proizvode ljudi glavni je faktor koji utiče na globalno zagrevanje.

Naučnici predviđaju da bi globalno zagrevanje moglo da doprinese masovnom istrebljenju divljih životinja u bliskoj budućnosti, delovanjem na čak milion vrsta, što je oko četvrtina poznatih vrsta. Životinje i biljke koje su navikle na hladnije klimatske uslove moraće da se pomeraju prema polovima ili uzbrdo čak i usled malih promena klime.

Foto: Novosti

Takođe, naučnici upozoravaju da koncentracija ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi premašuje dozvoljenu granicu od 350ppm. Trenutna koncentracija CO2 u atmosferi iznosi 406,69 ppm, što dovodi do globalnog otopljavanja klime, topljenja glečera i ledenog pokrivača na polovima, kao i češće pojave suša i poplava.

Agenda 2030, koju su UN usvojile 2015. godine, definiše globalne aktivnosti za borbu protiv klimatskih promena u okviru 13, cilja održivog razvoja – Hitna akcija za klimu. Pored toga, Pariski sporazum iz 2015. godine daje smernice i ciljeve koje treba postići kako bi se izbegle katastrofalne posledice klimatskih promena koje nauka predviđa ukoliko ne preduzmemo hitne i odlučne korake.

Strategija Srbije u borbi protiv klimatskih promena

U Srbiji je u martu 2021. godine usvojen Zakon o klimatskim promenama koji predviđa mehanizme za smanjenje emisije štetnih gasova. 

Srbija se obavezala da će, poput EU, do 2050. postati niskougljenično društvo i predviđeno je usvajanje Strategije niskougljeničnog razvoja. To znači da bi do 2050. trebalo da prestane sa proizvodnjom struje na ugalj.

Foto: Tanjug

Svoj doprinos ovoj borbi daju i najveće domaće kompanije. Šta to konkretno znači, raspitali smo se u najvećoj domaćoj naftnoj kompaniji, NIS-u. Oni navode da predano rade na unapređenju zaštite životne sredine i smanjenju emisija u vazduh. Tako je, na primer, zahvaljujući stalnim ulaganjima u modernizaciju Rafinerije nafte Pančevo i početkom rada projekta „Duboka prerada" u novembru 2020. godine, NIS dodatno smanjio emisije zagađujućih materija u vazduh iz rafinerijskih postrojenja. Usled prestanka proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora emisije SO2 smanjene su za čak 98 odsto. U NIS-u još navode da su u ekološke projekte i biznis inicijative koje značajno doprinose unapređenju zaštite životne sredine od 2009. godine investirali više od 900 miliona evra.