Pihološkinja objašnjava: Zbog čega uvek biramo SLIČNE PARTNERE? Detinjstvo igra bitnu ulogu

• Narcistički obrazac podrazumeva da se osoba zaljubljuje u nekog ko je nalik njoj, a anaklitički znači da se opredeljuje za nekog na koga može da osloni, što je zrelija odluka
•  Kriterijumi zavise i od razvojnog perioda u kome se neko nalazi, pa mnoge neće privući isti tip u doba adolescencije i u odraslom periodu kada želi brak i porodicu

Često se kaže da svako ima svoj tip partnera, odnosno da nas privlače određene osobe. Ali nekada su naši ljubavni izbori krajnje čudni ljudima koji nas okružuju, a dešava se da ni sami ne možemo da ih objasnimo. Čime nas je to neko očarao? Čak i kada raskinemo partnerski odnos, svesno ili nesvesno ponovo pravimo slične izbore.

Zašto biramo partnere prema određenom modelu? Koji su osnovni i najčešći obrasci tih izbora, šta sve utiče na njih i šta govore o nama? Psiholog Ivana Pavlova za "Život plus" kaže da takve obrasce formiramo još detinjstvu, ali da na njih utiču i naša kasnija životna iskustva:

- Ne biramo uvek partnere prema određenom modelu, ali se to najčešće dešava, jer to stvara osećanje sigurnosti. Ovo važi i za negativna i za pozitivna iskustva. Na primer, neko kaže: "tukli su me kad sam bila dete, bar znam na čemu sam ako budem sa nasilnim partnerom" ili "roditelji su uvek bili spremni da me saslušaju, tražim partnera koji ima tu osobinu". Kažem ne uvek iz dva razloga. Neki ljudi umeju da uče iz svog ili tuđeg iskustva. Recimo, mama je bila u braku sa alkoholičarem, ali ja nikad neću biti; prethodna partnerka je trošila mnogo novca, tražim skromniju osobu. Drugi razlog je: određeni ljudi su otvoreniji za nova iskustva, pa se kod njih u manjoj meri može prepoznati tendencija biranja partnera po određenom modelu. Jedno od pojašnjenja zašto tako biramo partnere je prisila ponavljanja koja se objašnjava kao ponovno proživljavanje traume i to je nesvesni pokušaj da se uspostavi kontrola nad bolnom situacijom, što bi moglo da vodi ovladavanju i rešenju.

Šta sve utiče na to?

- Na najdubljem nivou model se oblikuje prema uzoru na roditelje ili druge značajne osobe iz ranijeg detinjstva. Međutim, ljudi se menjaju na bazi ličnih ili iskustava bliskih osoba. Takođe, kriterijum za izbor zavisi od razvojnog perioda u kome se nalazi osoba. Mnogi neće imati isti tip partnera u doba adolescencije kad se stavlja naglasak na to da bude zabavan i u odraslom periodu kada se traži osoba za brak i porodicu. Naravno, ovo nije isključivo pravilo ali postoji kao fenomen. Tokom sazrevanja i životnih iskustava ljudi se menjaju. Stoga, ono što je prijalo u jednom periodu života ne znači da će goditi i nakon 10 godina. Ponekad je uzrok prekida dugih veza upravo to što partneri nisu sazrevali istim tempom, pa se stvara jaz između njih.

OLIČENJE RODITELJA

Koji su osnovni i najčešći obrasci tih izbora?

- Izbor može biti narcistički i oslanjajući (anaklitički). Narcistički obrazac podrazumeva izbor u kom osoba uzima sebe kao uzor, odnosno zaljubljuje se u nekog ko je nalik njoj. Ali i ovde možemo razlikovati nekoliko potkategorija. Narcistički tip može voleti nekoga čija je ličnost naizgled vrlo slična njegovoj, zatim osobu koja podseća na njega iz ranijih perioda života ili detinjstva, treća kategorija je ono što bi on želeo da bude - idealna verzija sebe i na kraju ono što je nekad bilo deo njega (beba ne shvata da su ona i majka dve zasebne celine, već je posmatra kao deo sebe, a u odraslom dobu partnera). S druge strane, oslanjajući (anaklitički) izbor znači odabir partnera na kog možemo da se oslonimo. Ovaj izbor je zreliji.

Mnogi psihoanalitičari, prvenstveno Frojd, smatrali su da izbor partnera nije slučajan i da ljude nesvesno privlače osobe koje su oličenje njihovih roditelja. Konkretno na koji način?

- Ne mora da se radi isključivo o roditeljima. To može biti osoba koja je bila značajna za dete. Na primer, ako su ga roditelji zanemarivali, ali je deda bio posvećen i brižan u čuvanju unučeta, to pozitivno iskustvo može uticati na kasnije modele izbora partnera ili na načine ophođenja prema njemu, kao i u veru o postojanju dobrih ljudi na koje možemo da se oslonimo. Međutim, ukoliko ne postoji u ranom iskustvu osoba koja je zauzela negujući stav i brigu o detetu, roditelji su bili jedini uzori i kasnije se razvijaju maladaptivni obrasci funkcionisanja koji se odražavaju i na partnerski odnos.

Na šta, recimo, može ukazati izbor problematičnog partnera?

- Pitanje je šta za koga znači problematičan partner. Obično ljudi podrazumevaju delinkventno i nasilničko ponašanje, kao i adikcije (zavisnosti). U pozadini izbora takvog partnera mogu stajati različiti uzrici i motivi: Osoba koja bira možda je i sama problematična, pa bi takav izbor spadao u narcistični - prema uzoru na sebe. Osoba je možda nekad imala slične probleme i sada bira problematičnog partnera - to bi bio narcističan izbor tipa kakav sam nekad bio. To bi moglo da znači zbrinjavanje samog sebe, odnosno krhke aspekte sebe kroz drugu osobu, ili na primer, poriv iz omnipotentne fantazije (fantazije svemoći da može da promeni drugu osobu i da je spase). Može se raditi o osobi koja je anksiozna i povučena, a problematično ponašanje za nju znači imati slobodu, te bi onda to bio narcistički izbor tipa šta bih hteo da budem (u ovom slučaju slobodan iako na maladaptivan način).

RAZLIKE I SLIČNOSTI
 

Šta govori izbor osobe potpuno suprotnog karaktera?

- Karakter nije jedna jedinstvena crta i nemoguće je da se nađu dvoje ljudi koji su karakterno potpuno isti ili pak da nemaju ništa zajedničko. Pitanje je da li ćemo staviti naglasak na razlike ili na sličnosti. Ako osoba stavlja akcenat na razlike može se raditi o narcističkom tipu izbora šta bih hteo da budem. Ako stavlja naglasak na sličnosti radi se o narcističkom tipu izbora - ono što sam ja. Ako se osoba bavi time da li je partner emocionalno stabilan, savesan i topao, onda je pre u pitanju anaklitički tip izbora.

Takođe, nije retkost ni velika razlika u godinama?

- Pitanje je subjektivnog doživljaja šta je velika razlika u godinama. Za nekog je to pet, a za drugog bar 10 godina. Važnije je da li pričamo o paru gde je jedan od partnera adolescent ili su oboje odrasle osobe. Mnogo je značajnije da li je partner emocionalno zreo nego koliko je stariji kalendarski. Iako na prvi pogled deluje da bi stariji partner bio oslonac to ne mora da znači, jer je možda nezreo ili problematičan. Ako razmatramo osobu koja bira mnogo starijeg partnera onda je moguće da je u pitanju anaklitički tip, ali može biti i narcistički - šta bi hteo da bude. Ukoliko razmatramo nekog ko se opredeljuje za mnogo mlađu osobu, to može značiti narcistički izbor tipa - šta sam nekad bio, ali nije nužno, jer ako je voljena osoba mlađa ne znači da ne pruža oslonac. Dakle, kvalitet odnosa pre zavisi od karaktera i mentalnog zdravlja nego od godina.

Živimo u vremenu kada se sve više daje na značaju materijalnim vrednostima, pa je tako određenim osobama finanijska stabilnost jedan od ključnih krijetirjuma pri izboru partnera.

- Prvo, pitanje je za koga šta znači finansijska stabilnost, a onda, šta stoji u pozadini toga. Nije isto da li se neko posvetio svom poslu i postao finansijski stabilan, ili je, recimo, u pitanju porodično nasleđe. Takođe, ljudi koji su finansijski stabilni na različite načine se odnose prema tome. Sama finansijska sigurnost ne može biti jedinstven faktor, već se iza toga krije nešto drugo. Dakle, spoljašnji faktor - fizički izgled, finansijska stabilnost nisu odrednice tipa vezanosti, već subjektivni odnos prema tome.

Ako je neko svestan da je napravio pogrešan izbor partnera u ranijim odnosima, kako da to ne ponovi?

- U tom slučaju je pola problema rešeno. To znači da je osoba zrelija i spremnija da se preispituje, da je u stanju da uči iz iskustva. Osim toga, trebalo bi da se preispita lični doprinos, kakve reakcije i osećanja ta osoba budi kod drugih. Naravno, ukoliko su raniji pogrešni izbori bili traumatični, preporuka je da potraži pomoć stručnog lica.

Fenomen samoispunjavajućeg proročanstva

Naša sagovornica naglašava da je vrlo zanimljiv i fenomen samoispunjavajućeg proročanstva - kada prvobitno netačno uverenje postaje tačno. Naime, osoba kreira odnos na način da se iskustva ponove i tako ukalupljuje u svoj model i one partnere koji su drugačiji. Recimo, osoba se žali da uvek ima partnere koji su nezadovoljni i brzo je napuštaju bez objašnjenja, nemajući uvid u to da možda svojom pasivnom agresivnošću doprinosi tome.

Favorizovanje fizičkog izgleda

Postoje osobe koje visoko rangiraju fizički izgled pri odabiru druge polovine.

- Na osnovu fizičkog izgleda mogu se zaključiti razne stvari - da li osoba neguje sebe, da li brine o svom zdravlju, higijeni... - kaže psiholog Ivana Pavlova. - Osoba kojoj je na prvom mestu fizički izgled partnera možda na taj način kompenzuje lično nezadovoljstvo sopstvenim izgledom. Ako se vratimo na pomenuta dva tipa izbora možemo da imamo obe varijante u pozadini. Oslanjajući - osoba ume da brine o svom zdravlju, mogu očekivati da će brinuti i o meni, mogu se osloniti na nju. Narcistički - ja sam lepa, mora i on da bude lep; ja nisam lepa, ali je bar on lep kako bih želela da budem.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU