Fizički i mentalni simptomi anksioznosti: PET najčešćih uzroka

Anksioznost svakog od nas pogađa na drugačiji način. Ovaj kompleksan osećaj se javlja kao reakcija na stres i ne može da se izjednači sa stresom. Stres prolazi nakon što situacija koja izaziova stres prestane da se događa tj. kada se uklone stresori. Anksioznost tj. osećanja straha, strepnje i zebnje ostaju i kada više ne postoji razlog koji bismo mogli da detektujemo. Ako anksioznost traje 6 meseci i duže govorimo o anksioznom poremećaju. Obično je anksioznost osećaj koji dolazi i prolazi i možemo je osećati u različitim situacijama (prvi dan na novom poslu, selidba, susret sa nekim do koga nam je stalo. ispit, sastank…) Ipak, u oovim situacijama aknsioznost koliko god da je neprijatna ne ometa naš normalan život. U slučaju anksioznog poremećaja anksioznost je prisutna stalno i ograničava nas u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Simptomi anksioznosti

Sada ćemo navesti simptome anksioznosti ali za postavljanje bilo kakve dijagnoze najbolje je da se konsultujete sa lekarom i stručnjakom.

Simptomi anksioznosti takođe zavise od osobe do osobe i za nekoga to mogu biti leptirići u stomaku a za nekoga ubrzani otkucaji strca. Možemo osetiti i kao da nismo u telu – kao da je prekinuta veza između našeg uma i tela. Generalno je prisutan osećaj straha i osećaj brige, a u određenim okolnostima može doći i do napada panike.

Fizički i mentalni simptomi anksioznosti:

• negativne misli i uverenja koja nam je teško da kontrolišemo;
• nemir;
• strahovi;
• ruminacija;
• osećaj da svet oko nas ubrzava ili usporava;
• problem sa koncentracijom;
• problem sa spavanjem;
• depersonalizacija – osećaj odsečenosti od svog tela i uma;
• derealizacija – osećaj odsečenosti od sveta oko sebe;
• umor;
• iritabilnost;
• neobjašnjivi bolovi i fizičke tegobe;
• vrtoglavice;
• lupanje srca;
• bolovi i tenzija u mišićima;
• prekomerno znojenje;
• suva usta;
• glavobolje.

Uzroci anksioznosti

Stručnjaci se slažu da anksioznosti može da doprinese čitav niz faktora i njihova kombinacija:

• stres;
• medicinska stanja kao što su dijabetes i depresija;
• zloupotreba droge i alkohola;
• traumatski događaj;
• zanimanja sa visokim nivoima stresa (lekari, hirurzi, piloti…).

Takođe stručnjaci veruju da se osećaj anksioznosti aktivira u delu mozga koji je odgovoran za strah kao i skladištenje memorije za emocije i sećanja povezana sa strahom.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU