STALNO IZBEGAVATE KONFLIKTE? Evo zbog čega to nije dobro za dugoročne odnose sa bližnjima

Mnogima od nas konflikti teško padaju. Tenzija, povišeni glasovi i povređenost koji prate konflikte su izuzetno stresni čak i ako spadate u grupu onih koji ne beže od svađe. Neki ljudi izbegavaju konflikte po svaku cenu zbog straha od posledica koje dolaze za neslaganjem. Ipak, mnogi ne shvataju da upravo izbegavanje konflikta može da bude seme razdora u mnogim odnosima.

LJudi koji po svaku cenu izbegavaju konflikte i trude se maksimalno da ne uznemire druge ljude često imaju komleksnu pozadinu iza ove tendencije. Često imaju lošu samoregulaciju – teško im je da kontrolišu svoj nervni sistema kada su pod stresom, pa su za njih konflikti, ma koliko mali i nevažni bili, okidač za “bori se, beži, zamrzni se ili pokori se” instinkt. Ova nemogućnost da se kontrolišu instinkti za preživljavanje doprinose i razvoju navike da se udovoljava drugim ljudima i da je jedino važno da svi drugi budu zadovoljni i srećni i da se očuva mir po svaku cenu.

Nerazvijene veštine komunikacije igraju takođe značajnu ulogu. LJudi koji izbegavaju konflikte imaju problema da jasno i precizno izraze svoje potrebe što izaziva konfuziju i nerazumevanje. Kada dođe do neke rasprave imaju tendenciju da se zatvore i zaćute što na dalje komplikuje komunikaciju. Zbog loše regulacije nervnog sistema i nerazvijene veštine komunikacije njima je izazovno da budu asertivni kao i da znaju kako da se pobrinu za sebe i svoje potrebe.

Velnes kouč i terapeutkinja Mina B. (minaab.com) objašnjava da konflikti koji su izazvani izbegavanjem konflikta se manifestuju na nekoliko načina.

Kažete DA stvarima koje ne želite, pa otkazujete u poslednji minut. Kada ne postavimo jasne i zdrave granice ne možemo ni da budemo podrška sebi i drugima kada je to potrebno što je obično podloga za klijanje tenzija i povređenih osećanja.

Odugovlačenje i ćutanje.Manipulacija tišinomili (mal)tretman ćutanjem se dešava obično kako bismo regulisali navalu emocija tj. kada osetimo da smo preplavljeni različitim osećanjima odjednom. Ali odbijanjem da izrazimo svoja osećanja uskraćujemo osobi preko puta razmevanje naše pozicija. Druga osoba prosto nije svesna šta se u nama događa. Ova navika je jako štetna za odnose na duže staze.

Pretpostavke. Kada pretpostavljamo šta je drugim ljudima potrebno ili šta žele i na osnovu toga donosimo odluke umesto da pitamo.

Pasivnost u komunikaciji. Neiznošenje sopstvenih emocija, stavova i sopstvenih potreba dalje doprinosi konfuziji i nerazumevanju.

3 načina da ne budete potajni uzrok konflikata

1. Obratite pažnju na svoju komunikaciju

Morate da koristite svoje reči. Ne možete očekivati da ljudi razumeju i znaju šta vama smeta tako što ih ispitujete i testirate (ovo posebno važi za ljubavne odnose). Kao što je i čuvena Brene Braun jednom primetila: “Jasno je ljubazno.” Ako ne izraziite svoje stavove, potrebe i osećanja podgrevate konfuziju koja dalje rađa konflikte. Izrazite se rečima ali budite ljubazni.

2. Regulišite svoju osobinu udovoljavanja drugima

Ovo je odbrambeni mehanizam koji ljudi primenjuju kada su preplavljeni stresom i strahom od konflikta. Udovoljavanje drugima samo znači da zanemarujete sebe i svoje potrebe i nije korisno. Kako da počnete? Obavezno zatražite od partnera, kolege, prijatelja ili osobe sa kojom razgovarate da vam da malo vremena da razmislite – oduprite se potrebi da odmah prihvatite predlog. Dajte sbei vremena da utvrdite da li je vaš pristanak na nešto zaista entuzijastično DA.

3. Zapišite svoje misli i osećanja pre nego što ih izgovorite

Komunikacija je veština koja se razvija – i nije uvek lako oblikovati je na pravi način. Pre nego što verbalno iznesete neki sadržaj, zapišite svoje misli i osećanja, sve ono što želite da kažete. Odlična vežba je i da snimate sebe kako izgovarate šta vam leži na umu i srcu. Slušanje će vam omogućiti da uočite bilo kakva neslaganja ili nejasnoće u sadržaju onoga što pokušavate da komunicirate.

BONUS VIDEO:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU