DVA ZNAKA mogu da pokažu da nešto nije u redu sa detetom: PSIHOLOG upozorava roditelje da na ovo obrate pažnju

Kako se odrasli suočavaju sa stvarima koje ih tište i muče, tako i mališani imaju svoje probleme, zato je bitno da znate kako da im pristupite na pravi način. Čuveni psiholog Sem Vas, stručnjak za dečiji stres, ističe da nikako ne bi trebalo da dižete paniku ukoliko vidite da je vašem detetu potrebna pomoć.

Tvrdi da postoje dva načina koja će vam dati do znanja da sa detetom nešto nije u redu.

- To se dosta razlikuje od deteta do deteta, ali kao psiholozi skloni smo otkriti da nešto nije u redu na dva načina. Prvi je kada primetimo da se ponaša haotično. Događa mu se nešto loše iznutra, pa onda udara sestre, braću ili vršnjake, sumanuto trči, razbija i baca stvari. To nazivamo eksternalizujuće ponašanje - rekao je psiholog.

Sa druge strane, zanke internalizovanog ponašanja je mnogo teže primetiti, jer dete tada svoja osećanja krije u sebi. Zato Sem apeluje na sve roditelje da ulože dosta truda kako bi ga prepoznali.

- Internalizacija je potpuno suprotan obrazac. Takvo dete naizgled neće pokazivati nikakve teškoće, ali zapravo će probleme gomilati u sebi. Roditelji to mogu prepoznati ako dete postane manje komunikativno, stvara manje buke i često se odvaja, neće da jede. Takvo dete će se teže otvoriti - objašnjava.

Šta da preduzmete ako vidite kod deteta neke od ovih znakova?

Prema profesoru, najveća greška koju možete da napravite je da kažete mališanu da se ne ponaša tako, ili da nema potrebe da oseća to što ga muči.

- Inhibiranje emocija ne deluje na odrasle, pa ni na decu. Ne možete nekome reći da poništi svoje emocije - ističe Vas.

I naglašava da je najbitnije da pojasnite detetu koje emocije doživljava, kako bi ih što bolje razumeo i prihvatio, te se lakše suočio sa njim.

- To je nešto o čemu deca ne uče u školama, a trebala bi. Deca nisu svesna šta osećaju, pa ne mogu to ni opisati. Tek tako što im opisujete šta osećaju, stiču samosvest o tome što su emocije s kojima se nose. Kao roditelj ne bih osuđivao dijete, već bih govorio što mislim da moje dete oseća, a onda mu i pomogao da bolje razume i nauči što su njegove emocije - zaključio je stručnjak.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU