Preležali ste kovid, ali su pojedini simptomi ostali? Doktorka savetuje kako da se u potpunosti oporavite

Već posle godinu dana od početka pandemije počeli smo dobijati pacijente koji su preboleli infekciju, negativni su na PCR testu, a i dalje imaju simptome i tegobe koji se ne mogu povezati sa prisustvom druge bolesti. Ukoliko ovo stanje traje duže od 4 nedelje od završetka bolesti eksperti su skloni da ga nazivaju imenom post kovid, ali ukoliko traje duže od 12 nedelja post kovid prerasta u stanje koje najčešće nazivamo simptomom dugačkog kovida. Bilo kako bilo, nazivi se često mešaju, nema jasne nomenklature, a najvažnije je da jedno zlo nikad ne ide samo.

Teško je definisati koji su to pacijenti koji su skloni da podlegnu sindromu dugačkog kovida i koliko ih je zapravo, ali ono malo što znamo nam govori da će ovaj sindrom dobiti češće stariji pacijenti sa istovremenim prisustvom više bolesti. Nije retko da se sindrom dugačkog kovida zabeleži i kod mlađih ljudi, ali uglavno se smatra da je potrebno da su preležali teži oblik bolesti. Možemo smatrati da se sindrom dugačkog kovida javlja kod 10 do 15% pacijenata koji su preležali kovid-19. Mnogi autori insistiraju na mnogo većim brojkama, imajući u vidu da ako su simptomi dugačkog kovida blaži ti bacijenti i ne odlaze doktoru. U mnogim zemljama koje su beležile visok broj zaraženih formiraju se posebna odeljenja ili čak i čitave bolnice koje leče samo pacijente koji pate od sindroma dugačkog kovida (Španija, Italija, Francuska, SAD itd). Italijanski stručnjaci smatraju da najmanje 80% pacijenata sa prebolelim kovidom više meseci ima makar jedan simptom, a čak 55% takvih pacijenata čak tri simptoma dugačkog kovida.

Foto: Dr Ivana Damjanović

Generalno gledajući kovid ostavlja posledice na svim organima. Pacijenti su najčešće umorni, teško se kreću, brzo se umaraju, imaju probadanje u grudima, povećanu količinu sekreta, često kašlju, ali imaju i poremećaj sna, raspoloženja, koncentracije, pažnje i probleme na poslu. Narvno da je najopasnija pojava peri i miokarditisa sa pratećim aritmijama, pogoršanje dijabetesa ili izraženi urinarni problemi. Nedavno je čak pokazano da preležani kovid-19 može ostaviti posledice na reproduktivnu sposobnost muškraca, ali ne i žena, jer se ispostavilo da na njihovim reproduktivnim organima nema dovoljno receptora za koje se vezuje virus.

Bolest se leči uz učešće većeg broja specijalista različitih grana medicine. Uz zvaničnu terapiju koju dobijaju, ovi pacijenti često posežu i za različitim suplementima. Upravo zbog toga nam je ideja bila da razmotrimo moguću i racionalnu primenu ovih proizvoda u sindromu dugačkog kovida.

Foto: Promo

Tri najizraženija simptoma su umor, teškoće sa disanjem, povećna količina sekreta i tzv „brain fog“, koji prate poremećaj raspoloženja, sna, pažnje, koncentracije, nemogućnost brzog razmišljanja i donošenja odluka što rezultira i velikim gubitkom radnih dana na poslu.

Ako je u nečemu bila korisna ova pandemija onda je to činjenica da su naša znanja o suplementima drastično povećana. N-acetil-cistein je recimo mukolitik, što znači da pomaže izbacivanje i smanjuje količinu gustog sekreta, te tako i česti kašalj. Osim toga on deluje i antioksidantno i kod pacijenata sa dugačkim kovidom popravlja disanje, smanjuje učestalost kašlja. Kada govorimo o nervnom sistemu pomaže da se smanji zaostala upala i popravi stvaranje serotonina, dopamina i drugim supstancija bitnih za raspoloženje i ponašanje. Na ovaj način smanjuje intezitet sva tri najvažnija simptoma sindroma dugog kovida: „brain fog“, umor i kašalj. N-acetil-cistein dokazano pomaže da se spreči nastanak plućne fibroze, jedne od najopasnijih komplikacija posle preležanog kovida. 

Cink i selen su snažni antioksidansi. Za cink smo saznali da popravlja eliminaciju sekreta i olakšava disanje, da podiže imuni odgovor i urođenog i stečenog imuniteta i na kraju smanjuje umor. Bez cinka i selena danas nema ni lečenja nekih poremećaja štitne žlezde, koji se takođe javlja u sindromu dugačkog kovida.

O vitaminu C je izlišno govoriti. NJegova uloga u popravljanju simptoma infekcije, ali i daljem sprečavanju upale je verovatno presudna. On istovremeno popravlja i odbrambene snage organizma i povoljno deluje na normalno funkcionisanje krvnih sudova. 

Vitamin D smanjuje umor i deluje imunomodulatorno. Na pitanje da li je u našim krajevima neophodno uzimanje proizvoda sa vitaminom D postoji samo jedan odgovor: DA. U našim krajevima nema dovoljno UVB zrakova u sunčanoj svetlosti koji bi u našoj koži napravili dovoljno vitamina D, niti ga u dovoljnoj meri uzimamo hranom. Vrlo je verovatno da je više od 70% stanovništva ima nedostatak pa se on mora nadoknaditi kroz suplemente. I vitamin D i cink je skoro sigurno u manjku kod starijih osoba, a slična je situacija i sa onima koji boluju od hroničnih bolesti.

Naravno, postoje i druge supstancije koje mogu da potpomognu u otklanjanju oksidativnog stresa u postkovidu. Takav je, na primer, mangan ili alfa lipoinska kiselina. Nekoliko studija završenih ove godine je pokazalo da stalna primena probiotika smanjuje osećaj umora kod pacijenata sa sindromom dugačkog kovida.

Kada sva ova znanja, do kojih smo došli na osnovu mnogobrojnih istraživanja u toku pandemije, stavimo na sto, postaje jasno da su nam suplementi, minerali i vitamini, neophodni kao dodatna, ali važna terapija u sindromu dugačkog kovida. U centrima u kojima se ovakvi pacijenti leče upravo se, uz redovnu terapiju, poklanja velika pažnja i suplementaciji.

Lično preporučujem BiVits® ACTIVA Recovery,B jedinstvenu formulu koja u jednoj tableti sadrži kombinaciju cinka, selena, vitamina D3, mangana, vitamina C i N-acetilcisteina. Pažljivo odabrani aktivni sastojci ostvaruju obećavajuću sinergiju i snažniji antioksidativni efekat.