Crkva i njeni vernici danas slave SVETOG MUČENIKA KODRATA KORINTSKOG: Ovi narodni običaji vezuju se za današnji dan
SVETI MUČENIK KODRAT KORINTSKI
U vreme kada su se dešavala gonjenja hrišćana, mnogi vernici su se razbežali po peštarama i planinama. Isto to je učinila i majka Kodrata, sa njim u stonaku, te ga je rodila u šumi i brzo potom umrla. Kodrat je odrastao u prirodi i usamljenosti.
Hrišćani veruju da je Kodrat promislom Božjom i anđelom hraniteljem čuvan, hranjen i vođen. Takođe veruju i u to da je Bog koji je davao manu s neba Izrailju u pustinji, puštao je i Kodratu slatku rosu iz oblaka na usta.
Sa dvanaest godina je sišao u grad, gde su ga dobri ljudi brzo zavoleli i dali na nauke. Učio je o lekarstvu i lečio bolesnike, kako prirodnim lekovima, tako, ako ne i više, i molitvom na koju se navikao još od detinjstva.
To su bili Kiprijan, Dionisije, Anekt, Pavle i Kriskent
Kada se, za vreme vladavine cara Decija Trajana, dogodilo novo gonjenje hrišćana, Kodrat je izveden na sud, a potom bačen u tamnicu, gde mu se kasnije pridružilo još pet njegovih drugova i ispovedalo ime Hristovo.
Sve njih su vukli po ulicama i mučili, štapovima i kamenjima tukli i gađali, dok ih nisu dovukli na gubilište, gde su se mučinici pomolili Bogu, a onda mačem bili posečeni. Na tom istom mestu je nastao izvor vode iz zemlje koji i danas nosi naziv Kodratovim imenom i podseća na smrt za Hrista svetih šestočislenika.
SVETI MUČENIK KODRAT NIKOMIDIJSKI
Je bio plemić i bogataš, ali i kršteni hrišćanin. Kada je car Valerijan pohapsio mnoge hrišćane, za vreme njihovog gonjenja, Kodrat je potplaćivao tamničare kako bi ulazio u tamnicu i zatvorenicima donosio razne manirnice i utvrđivao ih u veri.
Kodrat je bio stavljen pod sud, a potom i posečen sa ostalima
Zatvorenike su izveli pred sud i upitali za njegovo ime, otadžbinu i stalež, ali ništa od njih nisu saznali. Tada se Kodrar pojavio iza njih i iz sveg glasa viknuo: ,,Hrišćani smo imenom, sluge Isusa Hrista Gospoda sanom i blagodarstvom, a grad i otadžbina naša jeste nebo.”
SVETA ANASTASIJA
Je bila dama na dvoru cara Justinijana. Videvši da je carica Teodora ne trpi, Anastasija je ođednom izgubila iz Carigrada i obrela u pustinji misirskoj.
Starac Danilo je, pred smrt, rekao da je video njeno lice svetlo kao sunce
Avva Danilo, čuveni duhovnik, je postriže i objavi kao monaha Anastasija škopca, po njenoj želji, jer se kao žena pod muškim vidom lakše mogla spasiti i sakriti od carevih traganja za njom. Zatvorila se u tesnu ćeliju i tamo provela 28 dana, gde je i umrla davne 563. godine.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU