Đole Balašević nas je naputio na današnji dan pre dve godine: Čuveni PANONSKI MORMAR je stihove počeo da piše još u osnovnoj školi

Čuveni Panonski mornar, Novosađanin koji je želeo da bude fudbaler, stihove je počeo da piše u osnovnoj školi, a potom su se samo nizali. Iza sebe je ostavio neizbrisiv trag svojim pesmama i rečima.

Pored toga, Balašević je bio poznat i po svojim govorima, a jedan koji se i dan danas pamti je imao 30. decembra 2016. godine u Beogradu, u krcatoj Areni.

Tada je održao govor koji je izazvao velike reakcije.

"Najveća prevara je kad ti neko kaže, 'reci dve-tri reči, kao, odradi to'. Dve-tri reči, moraju uvek biti jako pametne, mnogo je lakše pričati o nečem naveliko. Kad bih ja treb'o da kažem dve-tri reči o Beogradu, to bi bilo jako teško. Ja sam iz provincije dečko, mi smo dolazili u Beograd kao na hodočašće. Mladi ste vi, ne sećate se toga, ali što bi rekao Deja Šapurika iz nekih mojih priča iz 'Kalendara', kad smo odlazili u Beograd, mi samo što se nismo izuvali na mostu.

Svaki dolazak u Beograd je bio maturski, svaki koncert u Domu sindikata, posle u Sava centru, uvek dokazivanje, Beograd je bio glavni grad i bilo je potrebno puno, da vrediš puno, da uradiš puno, da se probiješ od mosta do Makedonske ulice i dalje.

Imao sam tu sreću da upoznam, ne, da sretnem i Batu Stojkovića, i Paju Vujisića, da upoznam Čkalju, Duška Radovića, Miru Trailović, Dragana Nikolića…"

Ovako je govorio Đole...

"LJudi su kao školjke - moraš ih otvoriti na hiljade da bi pronašao biser."

"Dame biraju. O, još kako... I uglavnom izaberu barabe."

"Ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči."

"Zaljubiš se jer je to tebi potrebno, a voliš jer je to potrebno nekom drugom."

"Jedno je kad čezneš za nekim ko je daleko, a sasvim drugo kad čezneš za nekim ko je kraj tebe."

"Zauvek’ je, ipak, samo reč.. Velike reči obično imaju malu grešku i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog ‘zauvek’ nije ostalo Bog zna šta."

"Da su žene odlučivale o nekim stvarima, svet bi izgledao lepši. Možda bi bilo malo čupanja za kosu, ogovaranja i drugih stvari, ali definitivno ne bi bilo ovoliko krvi i zla koliko smo mi muškarci posejali."

"Nije nju prijatelju zabolelo to što ne može biti srećna sa drugim. NJu je zabolelo to što ne može biti srećna sa tobom."

"I kako da stane tu, u te dve-tri reči koje bih ja mogao da kažem Beogradu? A onda, opet, upalim onaj nesretni televizor, gledam one prenose iz Skupštine, gledam 'ajfonke', zmajeve od Šipova, gledam tipove koji bacaju Francuze sa zidina zato što imaju šalove malo drugih boja, seku šape psima, i mislim, možda i može da stane sve u tri reči.... E, moj Beograde…", rekao je tada kantautor.

"Ne, nisam iznenađen, samo sam razočaran. Ne mrzim te, samo sam izgubio razlog da te volim."

"Pravog muškarca, s kojim ćete trajati, nećete prepoznati po izgledu, po diplomi, po inteligenciji. Onog pravog prepoznaćete po načinu kako vas drži za ruku, kako vas ljubi, kako vas grli – ni prečvrsto da ostanete bez daha, a ni prelabavo da nestanete bez traga. Pravi vas drži taman onako kako treba, da znate čiji ste."

"Nijedna žena nije toliko skupa da je ne bi mogao iskrenom ljubavi kupiti. Ali ni toliko jeftina da se proda za šaku laži."

"Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije tražila da se menjam, a promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu. Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna."

BONUS VIDEO:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU