Neurološke bolesti i ograničenja životnih aktivnosti

Takve višestruke posledice stvara i Parkinsonova bolest, pre svega u pokretima i sposobnostima za fizičke radnje, koje zdrava osoba rutinski obavlja tokom svakodnevnih aktivnosti. 
To je bolest poremećaja pokreta, koji nastaju zbog smanjenog lučenja hemijske supstance dopamina u onom delu mozga koji kontroliše voljne pokrete. Naziv je dobila po londonskom lekaru Džejmsu Parkinsonu koji je 1817. godine prvi opisao njene simptome.  

Iako se o ovoj bolesti danas puno zna, nažalost još uvek za nju nema leka. Od nje se ne umire, ali se sa njom umire. Izlečenja nema niti se zna šta su uzročnici bolesti. Sumnja se na genetske promene i na spoljni uticaj nekih okidača kao što su određeni otrovi, uključujući pesticide, što povećava rizik od dobijanja bolesti, ali jasnih rezultata istraživanja nema. 

Simptomi bolesti 

Parkinsonova bolest se najčešće manifestuje na tri načina: drhtanje (tremor), ukočenost mišića ruku, nogu i vrata (rigor) i usporenje pokreta. Prvi simptomi su obično lagano podrhtavanje ruku ili prstiju, ali ono može da ima i druge uzroke, kao što manjak šećera u krvi, emotivni stres ili drugo psihičko opterećenje. Ako se povremeno drhtanje razvije u ritmično podrhtavanje, onda je to ipak sigurniji nagoveštaj bolesti. U već poodmakloj fazi drhtanje može i da prestane, a može i sasvim da izostane iako je bolest evidentna. 

Navedena tri simptoma ne moraju da postoje zajedno, a njihovo prisustvo obično nije istog intenziteta i različito se manifestuje kod pojedinaca. Pojave depresije, poremećaja spavanja, nekontrolisano mokrenje i drugi simptomi takođe mogu da budu prisutni u pojedinačnim slučajevima. 

Smanjena sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti jasan je znak da se nešto događa u organizmu, a rano otkrivanje da je u pitanju Parkinsonova bolest može pomoći u njenom usporavanju. S obzirom da je i brzina napredovanja bolesti različita, preporuka je da se kod svih simptoma nastavi sa što normalnijim življenjem, ali uz vežbe, lekove, prilagođenu ishranu i druge terapije, uz obavezni stručni lekarski nadzor.  

Dijagnoza i lečenje

Bolest se obično sporo razvija, ali to nije pravilo. Nekada je za prepoznavanje ove bolesti dovoljno nekoliko meseci, a nekada i više godina. Prisustvo bolesti ne može se utvrditi testovima ili snimanjem, tako da je konsultovanje neurologa neophodno i važno za rano dijagnoziranje i lečenje bolesti. 

Ono što savremena medicina zna jeste da bolest nastaje kada u bazalnim ganglijima mozga dođe do propadanja, odnosno manjka broja ćelija koje proizvode dopamin, hemijsku supstancu koja u mozgu deluje kao neurotransmiter. Ali je nepoznato zašto do toga dolazi. Posledice su vidljive jer nedostatak dopamina u delu mozga koji kontroliše voljne pokrete izaziva različite nevoljne pokrete, kao što je podrhtavanje koje se ne može kontrolisati, otežano započinjanje pokreta ili opšta ukočenost. 

Ohrabrujuće za pacijente je što postoje delotvorni lekovi kojima se bolest može držati pod određenim nivoom kontrole, naročito uz rano otkrivanje bolesti. Uz lekove, koji uglavnom podižu nivo dopamina u mozgu, korisne su i vežbe i prilagođena ishrana. Sve to pomaže i zato treba biti uporan i istrajan u primeni terapije. Činjenica da izlečenja nema ne sme biti destimulativni faktor, jer se sa ovom bolešću živi i od nje se ne umire.  

Promene u svakodnevnom ponašanju

Parkinsonova bolest se može prepoznati i po smanjenju izražajnosti na licu, po neprirodnom hodu ukočenih ruku, govor postaje otežan i razvučen, a ni pisanje nije više jednostavna radnja. Teže se ustaje i noge su sve teže, ukočenost mišića može biti i bolna, remeti se ravnoteža. I jedenje i gutanje je otežano. Javlja se i demencija i niz drugih pojava koje su uočene tokom razvoja bolesti.

Sve su to problemi koji kod obolele osobe mogu da stvore osećaj nesposobnosti za život, razočarenje, povučenost, bezvoljnost. Za mnoge život postaje monoton, interesovanja slabe. Posebno se razvija nezainteresovanost za druge redovne kontrole zdravlja, koje su neophodne, jer pacijent može da ima druga oboljenja koja ga životno mogu više ugroziti. 

Među redovne zdravstvene kontrole pacijenata koji boluju od ove bolesti treba da budu i posete stomatologu. Istraživanja su pokazala da su zdravlje usta i zuba važan faktor koji višestruko utiče na sprečavanje nastajanja drugih oboljenja, demencije, anemije, dijabetesa, osteoporoze, srčanih i brojnih drugih bolesti. I obrnuto, druga oboljenja utiču na nastajanje bolesti usta i zuba. Zato stomatološki pregledi i intervencije, a po potrebi i oralna hirurgija, mogu biti spasonosni za očuvanje zdravlja.   

Parkinsonova bolest, stomatološke intervencije i oralna hirurgija

Kada je reč o međuzavisnosti Parkinsonove bolesti i zdavlja usta i zuba utvrđeno je da suva usta usled nedostatka pljuvačke mogu biti znak nekog oboljenja u koja spada i ova bolest. Pljuvačka pomaže u ispiranju bakterija i ostataka hrane koji uzrokuje karijes i bolesti desni. Zato, ako su vam usta suva i nemate dovoljno pljuvačke, posavetujte se sa stomatologom jer to može biti posledica korišćenja nekih lekova, ali i znak bolesti kao što su dijabetes i Parkinsonova bolest.

Bolest zbog drhtanja i ukočenosti utiču na smanjenje ili onemogućavanje nekih svakodnevnih radnji u koje spada i oralna higijena. Pranje zuba postaje veliki napor, a to je osnovni preduslov za održavanje zdavlja usta i zuba. Odlazak kod stomatologa inače nije prijatan, a za ove pacijente je još teži i neprijatniji. 

Postoje i očigledni rizici prilikom stomatoloških intervencija, a oralna hirurgija mora biti izvedena krajnje pažljivo. Otežano gutanje može izazvati gušenje prilikom intervencije ili povredu usled nehotičnih pokreta koje ovi pacijenti ne mogu da kontrolišu. I kraće stomatološke intervencije nose ovaj rizik, a pogotovo duže intervencije koje oralna hirurgija podrazumeva. 

Posledica bolesti i uzimanja lekova, u ovim situacijama mogu stvoriti takvu vrstu nehotičnih pokreta (ili diskinezija, kako se stručno nazivaju) koji vode stezanju vilica koje može izazvati pucanje zuba ili proteze i nekontrolisano škrgutanje zubima. Ovo nije prijatno ni u svakodnevnom životu, a kod stomatologa ili oralnog hirurga naročito, jer je smetnja normalnom pregledu i daljem radu. 

Kod ove bolesti ispoljava se još jedna neprijatnost koju izaziva otežano gutanje, a to su moguće gljivične infekcije koje nastaju skupljanjem pljuvačke u uglovima usta, a povremeno dolazi i do nekontrolisanog curenja pljuvačke. Sve to je još više izraženo kod starijih pacijenata, tako da Parkinsonova bolest zna da bude veliko opterećenje i u fizičkom pogledu, kao i u psihičkom podnošenju svakodnevnih i brojnih ograničenja normalnog funkcionisanja i življenja.