Stalno nešto čistite? Evo šta to može da kaže o psihičkom zdravlju i kada je vreme da se zabrinete

Čistoća čini dom srećnim, urednim i neophodna je za zdravlje ukućana. Za mnoge znači manje stresa i anksioznosti, ali kada postane prinuda i opsesija, to može ukazivati na narušeno mentalno zdravlje.

Na Univerzitetu u Konektikatu 2015. godine sprovedeno je istraživanje na 62 studenta. Studenti su podeljeni u dve grupe oko stola na čijem vrhu je postavljena metalna statua. Učesnici su imali zadatak da ispoliraju metalnu statuu krpom dok ne ustanove da je temeljno očišćena. Merili su otkucaje njihovog srca i proučavali pokrete. Primećeno je da su zabrinuti ljudi fokusirani na manje površine objekta i čistili su ih pažljivije.

Pročitajte još: KRVNA GRUPA GOVORI MNOGO O VAMA: Dok jednima odgovara FIZIČKA AKTIVNOST, drugima se savetuje da izbegavaju KOFEIN, ALKOHOL I CIGARETE

Zaključak ovog istraživanja bio je da u trenucima stresa i anksioznosti ljudi imaju potrebu da ponavljaju određene postupke u ponašanju (kao što je čišćenje), jer im daje osećaj kontrole tokom haotičnog perioda.

Ovo ponašanje ima svoje prednosti. Vaš um vam govori da preduzmete mere predostrožnosti i kontrolišete svoje okruženje, radite nešto pokušavajući da ublažite iznenađenja koja bi vam mogla naneti emocionalnu štetu.

Čišćenje kao antistres može biti korisno na više frontova, ali ne bi trebalo da se pretvori u kompulsivni perfekcionizam. Pokušavajući da kontrolišete sve u svom domu, možete početi da gubite kontrolu nad svojim životom.

Prvi znak da je mentalno zdravlje narušeno i da postoji rizik od opsesivno-kompulsivnog poremećaja jeste kada potreba za čišćenjem počne da kontroliše vaš život, prenosi objektiv.rs.

Ukoliko ne možete da budete mirni i spokojni dok ne završite svoje rituale čišćenja, kasnite sa drugim obavezama, nemate dovoljno vremena za sebe – ovo može delovati negativno na fizičko i psihičko zdravlje.

Pročitajte još: Đus ili mleko? Evo šta je bolje popiti ujutru

Opsesivno-kompulsivni poremećaj podrazumeva razne simptome, ali se često može razviti kroz stalnu potrebu za čišćenjem, kako svog tela, tako i predmeta u domu, i razvijanja straha da su predmeti kontaminirani i da se mogu zaraziti klicama.

Ako niste sigurni da li su vaše navike čišćenja povezane sa mentalnim zdravljem, najbolje je da o tome razgovarate sa stručnjakom.

Terapeut vam može pomoći da smanjite simptome anksioznosti i preporučiti prakse koje će vam pomoći da imate osećaj kontrole koji tražite.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU