Ova NAUČNICA je živela 103 godine: Tvrdila je da su joj u tome pomogle ČETIRI stvari

Isidora Čolaković

30. 09. 2022. 000000 20:00

Foto: Printscreen/YouTube - Nobel Prize

Rita Levi-Montalkini je italijanska naučnica i dobitnica Nobelove nagrade, poznata po svojim radovima u oblastu neurobiologije. Živela je 100 godine, što je čini najstarijom nobelovkom svih vremena. Rita je rođena 1909. godine i odrasla je u vreme kada žene nisu bile podržavane da razviaju karijeru, ali ona je , uprkos protivljenju svog oca, upisala medicinski fakultet. Posle nekog vremena počela je diskriminacija Jevreja – akademska karijera im je zabranjena. Tako je Rita morala da napusti svoj dom radi nauke i ode u Brisel. Uprkos teškoćama, nastavila je da radi ono što voli i što je ispunjava, što će dati doprinos celom svetu i govorila je:

"Da nisam bila diskriminisana ili proganjana, ne bih dobila Nobelovu nagradu". Znala je da na stvari sagleda iz drugog ugla, a bila je zahvalna i na neprijatnim životnim okolnostima. Na kraju krajeva, učinili su je hrabrom osobom, ženom čije će se ime pamtiti kroz istoriju. Ritino glavno otkriće bio je "faktor rasta nerava" – ono za šta je dobila Nobelovu nagradu.

Pročitajte još: Džordž i Ama Kluni o odgajanju dece: "Napravili smo strašnu grešku"

Doživela je duboku starost, a kada su je pitali o njenim životnim navikama za dugovečnost, odgovorila je da ne spava više od 6 sati dnevno, jede jednom dnevno i puno čita.

Smatrala je da je prejedanje veliki stres za telo, jer je potrebna velika količina energije za varenje ove hrane. Isticala je da je mozak najvažniji u ljudskom organizmu, kao i da se njegovim vežbanjem može smanjiti rizik od demencije u starosti.Evo koje su njene preporuke:

Čitanje teške literature - Mnogi naučnici su govorili da stalno učenje čuva vitalnost moždanih vijuga.
 

Rešavanje logičkih zadataka i ukrštenih reči – podstiču mozak da razmišlja van okvira.
 

Pokušajte da zapamtite više - Na primer, nakon čitanja svakog poglavlja, zatvorite knjigu i pokušajte da zapamtite manje detalje. Preslišajte sebe, ponavljajte naučeno. Poznati srpski akademik Vladeta Jerotić govorio je da učenje poezije ili molitvi napamet, može biti jedan lep način da vaš mozak i u starosti dobro funkcioniše.
 

Učite strane jezike - Ne morate ga tečno govoriti, već je poenta da se vaš mozak "rasteže", tako se stvaraju neuronske veze. Naučnica je isticala da vam je potrebno oko 20 minuta dnevno.

I na kraju, sačuvajte pozitivan duh, to je jedna od najvećih tajni dugog i srećnog života. Rita Levi-Montalkini je govorila: "Pre svega, nemojte se plašiti poteškoća. Daju nam najbolje." Čak i ada se pojave teškoće i problemi, pokušajte da sačuvate optimizam i u svemu vidite šansu za razvoj.

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU