Verica Rakočević u OSMOJ DECENIJI izgleda nikad bolje: U ovome je tajna mladolikog izgleda naše kreatorke

Poznata kreatorka Verica Rakočević govorila je o svim blagodetima života van grada, ali i o svim porodičnim radostima koje je vesele i daju vetar u leđa.

Pročitajte još: Pevačica koja je uspela da smrša 52 kilograma za šest meseci: Dovela je liniju do savršenstva nakon duge BORBE (FOTO)

- Ja sam devojka sa sela, preterujem, iz malog gradića na Kosovu i Metohiji, Podujeva, ali sam više od 60 godina stanovnik Beograda. Decenijama sam živela u Ulici kralja Milana i maštala da jednoga dana budem u kući u prirodi. To nije bilo izvodljivo dok su deca odrastala. Našla sam kuću iz snova, na brdašcetu okruženu drvećem. Pre toga sam često boravila u Eleninoj kući na Avali i osetila sve čari ove planine. Nisam vozač, ali u tom periodu sam upoznala Veljka, počeli smo zajedno da živimo, tako da je olakšanje bilo ići kolima do grada iako meni nije teško da, kada je on na putu, odem taksijem ili autobusom. Ne znam koliko znate za ružu vetrova koja krasi Avalu. U maju cela Avala miriše na zovu i bagrem. Vazduh na Avali leči, a ljudi ga zagađuju - rekla je Verica, koja kaže da joj je priroda znatno poboljšala zdravlje, prenosi Blic:

- Bez obzira na obaveze, čim se vratim iz grada već na kapiji skidam obuću i ostatak dana hodam bosa po travi, pa moja pedikirka muku muči sa mnom. Dugo bih vam pričala o blagodetima, od tog momenta kada vam bose noge dodirnu zemlju i izvuku sav nagomilani stres koji ste imali u toku dana, do toga da u komšiluku imam kozje mleko, sir i surutku, domaća jaja i organsko voće i povrće. Moje jabuke, šljive i lešnici nisu nikada bili dodirnuti nekim hemijskim sredstvom. Komšije koje su tu u svakom trenutku da vam se nađu u svakoj situaciji. Jutarnja kafa i izlazak sunca, zrikavci koji vas uspavljuju, sve to je poboljšalo moje fizičko i mentalno zdravlje.

Verica je poznata u komšiluku po sakupljanju smeća.

- “Avala Green” je pokrenuo moj dragi komšija Ljuba i njegovi drugari i rado sam se priključila jer je borba za očuvanje životne okoline oduvek bila moj izbor. S jedne lokacije uklonjeno je 27 tona plastike, fotelja, tepiha i još mnogo neverovatnih stvari i to sve na putu koji vodi u lovište. Uzalud su stajale table upozorenja sve dok konačno nisu postavljene kamere - istakla je Verica, koja smatra da našem mentalitetu ne bi pomogla ni edukacija.

- Možete pričati koliko hoćete narodu koji nema svest o tome. Mi smo narod koga samo ako udariš po džepu reaguje, zato da mogu, uvela bih drakonske kazne za te zločince nad prirodom. Skoro je u mojoj ulici čovek posekao celo brdo šume stare više od 100 godina. Prodaće drva koja će loženjem zagaditi već osiromašenu prirodu za velike količine kiseonika. Tu će posle neko sagraditi vile sa bazenom za vikendice, a onda će po povratku u svoje luksuzne stanove u gradu, bacati kroz prozore automobila nakupljeno smeće. To smo mi nažalost - dodala je razočarano.

Čini se da je i Veljko dosta uticao na nju, makar kada je kampovanje u pitanju.

- Privikavanje na kamper, ma kako udoban bio, bilo je priznajem teško, ali sam na kraju upala u klopku da ne mogu bez tog vida odmora. Veljko se razlikuje od mene u tom smislu što se ne nervira toliko zbog ljudskog nemara. On poludi od mene dok tokom šetnje koja je naš ritual zvocam o zlim ljudima koji zagađuju i seku šume. On misli da sam luda što sa rukavicama i velikim džakom skupljam sve bačeno na ulicu od moje kapije do izlaska na glavni put, a ja smatram, da će neko slediti moj primer ako me pet puta vidi da to radim, ili da će barem, kada pokuša da baci bocu ili kesu, osetiti malo stida. Veljko misli da će neko baš u inat sledeći put baciti dve kese. Možda je u pravu - ističe Verica.

BONUS VIDEO:

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU