Kako da razlikujemo kašalj? Doktorka objašnjava kako da prepoznamo hornični oblik (FOTO/VIDEO)

Postoji velika raznolikost u ispoljavanju kašlja, ali je ipak moguće klasifikovati tip kašlja prema najverovatnijem oboljenju. Razgovarali smo sa prof. dr Vesnom Škodrić Trifunović, pulmologom iz Klinike za pulmologiju UKCS, Medicinskog fakulteta u Beogradu o produženom kašlju i kako da se ponašamo ukoliko kašalj traje duže od dva meseca.

 Foto: Prof. dr Vesna Škodrić-Trifunović, pulmolog.

Od velike je važnosti prilikom procene tipa kašlja da svom doktoru kažete koliko vam dugo traje kašalj, da li iskašljavate sekret ili je kašalj suv, da li vam šišti ili svira u grudima, da li ste izloženi nekim aerozagađenjima, bojama koje isparavaju, da li imate još neke pridružene bolesti, koje lekove koristite, kakva je porodična istorija bolesti, itd. Pregledom sa slušanjem pluća doktor već može da postavi dijagnozu astme, bronhitisa ili HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća), uz spirometriju i kompletnu krvnu sliku sa leukocitnom formulom, posebno ako postoji povećan broj eozinofila.

     Na osnovu svega što od vas sazna doktor će postaviti dijagnozu i utvrditi koji tip kašlja imate. Kašalj koji se sreće kod specifičnih oboljenja može biti: astmatski kašalj, kašalj zbog gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB), sindrom postnazalnog slivanja, kašalj kao posledica primene lekova za visok krvni pritisak, psihogeni kašalj, i kao najvažnije, kašalj kao posledica plućnih oboljenja kao što su HOBP, idiopatska plućna fibroza, karcinom pluća, bronhiektazije, cistična fibroza, itd.

     Kašalj kod astme je najčešće suv, bez iskašljavanja i javlja se u ranim jutarnjim časovima, ili pri izlasku na hladno ili pri naporu. Napadi su uglavnom uzrokovani infekcijom ili alergenima (najčešće duvanski dim, grinje, buđ, prašina, polen, životinjska dlaka ili neka hrana), mada mogu biti uzrokovani jakim stresom, emocijama, nekim lekovima itd. Ako se eliminišu alergeni, napadi se mogu izbeći, ali su svakako potrebna alergološka ispitivanja.

     Refluksni kašalj kod GERBa, od koga pati čak 25% ljudi u svetu, obično se manifestuje suvim kašljem, a često se može javiti i promuklost.

     Jedan od najčešćih uzroka kašlja je slivanje sekreta iz gornjih disajnih puteva niz zadnji zid ždrela, zbog upale sinusa, i tada se može javiti golicanje u grlu što uzrokuje potrebu za pročišćavanjem grla. Ukoliko nema odgovora na terapiju, ili se simptomi ponavljaju, treba da se konsultujete sa ORL specijalistom. Nakon preležane Covid-19 infekcije čest simptom je produženi kašalj sa sekretom.

     Posebno je značajno skrenuti pažnju na hronični kašalj kod pušača i kod osoba koje su na radnom mestu izložene prašini, gasovima i isparenjima tokom dužeg vremenskog perioda. Kašalj se javlja ujutro, praćen je iskašljavanjem braonkastog sadržaja (od cigareta). Ukoliko dođe do promene boje ispljuvka (žut ili zelen), to ukazuje na infekciju i treba primeniti antibiotike. Ukoliko se pojavi sukrvica u ispljuvku, to je alarm za pregled pulmologa i skener pluća. Takav kašalj se ne može smatrati „normalnim pušačkim kašljem“, kao što većina pušača smatra, već je on znak hroničnog bronhitisa i najčešće se razvija u HOBP ili emfizem pluća, što se smatra veoma ozbiljnim zdravstvenim stanjem. Radi očuvanja zdravlja pluća potrebno je što pre prestati sa pušenjem i primenjivati antioksidanse (propolisa sa N-acetilcisteinom, PropoMucil® 600) koji imaju antiinflamatorno i antimikrobno dejstvo, a eliminacijom sekreta iz disajnih puteva mogu da spreče i ponovne infekcije.

Foto: Promo

Ukoliko tokom lečenja nije došlo do povlačenja kašlja, potrebno je obratiti se doktoru koji će primeniti dodatne dijagnostičke procedure shodno pretpostavljenom uzroku: skener pluća visoke rezolucije –HRCT, bronhoskopiju, radiološki pregled sinusa, laringoskopiju, mikobakteriološki pregled ispljuvka, ezofagelana manometriju, ehokardiogram. Kada kašalj traje duže od tri nedelje, potrebno je učiniti rentgen grudnog koša. Radiografija grudnog koša je neophodna da potvrdimo ili isključimo upalu pluća, maligni proces, fibrozu i mnoge druge plućne bolesti - savetuje prof. Dr V. Škodrić.

     Obavezno se obratiti pulmologu u sledećim situacijama: kada sumnjate na strano telo u disajnim putevima, ukoliko postoji sukrvica u ispljuvku, ponavljane disajne infekcije, ako čujete šištanje ili sviranje u grudima, ako iskašljavate sekret. Zapamtite, prisustvo hroničnog kašlja može da bude posledica potencijalno ozbiljnog oboljenja! Neželjena dejstva hroničnog, produženog kašlja negativno utiču i na poremećaj sna, iscrpljenost, a moguće je i povraćanje kod dece, nevoljno mokrenje. Dodatno produženi kašalj uznemirava porodicu i neposredno okruženje, dovodi do nelagodnosti u društvu, brige o potencijalno ozbiljnom oboljenju u osnovi.

     Zato za sva gore nabrojana stanja, preporuka za pomoć u lečenju su prirodni preparati sa antimikrobnim i sekretolitičkim dejstvom (N-acetilcistein+propolis, PropoMucil® 600). Kombinacija propolisa bogatog polifenolima za koji postoji tradicionalo iskustvo i N-acetilcisteina može da pomogne u izbacivanju sekreta iz disajnih puteva i smanji mogućnost ponovne infekcije.

     Najčešće upotrebljavana za hronični bronhitis je doza od PropoMucil® 600) jednom dnevno tokom 4-6 meseci godišnje, ali je dokazana njegova efikasnost i u višim dozama, dva puta dnevno u različitim plućnim bolestima. N-acetilcistein ima indikaciju za primenu u HOBP i dokazani efekat u kliničkoj praksi u prevenciji pogoršanja, hroničnom bronhitisu, idiopatskoj plućnoj flbrozi (IPF), bronhiektazijama, cističnoj fibrozi i virusnim oboljenjima kao što su influenza i COVID-19. Zbog svog mukolitičkog, antiinflamatornog i antioksidativnog dejstva, N-acetilcistein i prečišćeni propolis, u kombinaciji sa standardnom inhalacionom terapijom, pokazali su efekat na smanjenje učestalosti akutnih pogoršanja kod pacijenata koji boluju od umerene do teške HOBP. Zato je za mene prva preporuka-PropoMucil® 600 za sve koje muči kašalj – na kraju savetuje prof. dr V. Škodrić Trifunović.