Istorija nošenja vela: Zašto su mlade nekada pokrivale celo lice?

Trendovi venčanja dolaze i odlaze, ali određeni delovi tradicije, poput bele haljine, nešto novo, neštog staro i nešto plavo ostaju i ne prolaze. NJima možemo da svratamo i čuveni veo bez koga je klasična mlada nezamisliva.

Istorija vela

Jedan od najvažnijih istorijskih komada koje mlada može da nosi na dan venčanja je upravo veo. Smatra se da je veo jedan od najstarijih delova tradicije koja važi na taj veliki dan. Veo podrazumeva komad tkanine, obično od tila ili čipke, koji se nosi na glavi mlade i pokriva njeno lice dok hoda do mladoženje. Kada je pred oltarom, mladoženja skida tkaninu sa njenog lica, otkrivajući mladu. Danas mnoge neveste odustaju od pokrivanja lica, ali i dalje nose veo u kosi kao svadbeni dodatak.

Pročitajte još: Šta stoji iza tradicije na venčanjima "nešto staro, nešto novo"? Običaj koji traje vekovima

Istorija kaže da koncept braka postoji više od 4.000 godina. Kako su se venčanja menjala tokom vekova, uspostavljene su različite tradicije, uključujući veo. Veo se može pratiti do venčanja u staroj Grčkoj. Neveste bi pokrivale celo lice i u mnogim slučajevima pokrivale celo telo dok su hodale niz prolaz. Takođe ugovoreni brakovi su nekada bili deo u većini kultura, pa je veo služio kao vid zaštite lica neveste od njenog budućeg muža, u slučaju da se mladoženji mlada ne svidi i obrnuto.

Parovi i njihove porodice bili su izuzetno sujeverni u pogledu dana venčanja, pa je postojalo i verovanje da veo štiti mladu od "nemilih sila", piše The List.

Danas mlade uglavnom ne nose velove preko lica, ta tradicija je uglavnom promenja, ali se uglavnom nalazi zakačen u kosi.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU