Zašto sanjamo? Tri teorije o pojavi koja nas prati svake noći
Psihologija snova mnogima je jako zanimljiva, najčešće se postavljaju pitanja: zašto se snovi javljaju i koja je njihova svrha sa strane psihologije?
Šta se dešava kada sanjamo?
Praktično svi podlegnu stanju nalik snu kada pređu iz budnog u san. Snovi se razvijaju kao odgovor na pojačanu aktivnost u spoljašnjem sloju mozga, zvanom korteks.
Snovi se prvenstveno pojavljuju tokom faze brzog pokreta oka, odnosno REM spavanja.
Pročitajte još: Ne znate koju boju novčanika da izaberete? Evo zbog čega crvenu treba da zaobiđemo
- Ovo je faza sna u kojoj naša moždana aktivnost podseća na budni mozak, što može objasniti zašto su REM snovi živopisni i slični priči - objašnjava Mišel Goldman, psiholog za Mind Body Green.
Zašto sanjamo?
Postoji nekoliko teorija o svrsi i značenju snova.
1. Snovi su način na koji mozak sortira informacije
Dok spavamo telo se odmara, a neki veruju da sanjanje igra ulogu u ovom zadatku. Goldman to upoređuje sa vrstom mentalnog čišćenja.
- Teorija je da dok sanjamo, mozak prebira koje informacije treba da zadrži, a šta da zaboravi. I da bi pomogao daljem procesu, naš um stvara slike i priče kako bi optimalno upravljao svim ovim aktivnostima - kaže Goldman.
2. Snovi odražavaju najdublje želje i borbe
Godine 1899, američki neurolog i osnivač psihoanalize, Sigmund Frojd, objavio je "Tumačenje snova", manifest u kome se izlaže teorija snova. Frojd je smatrao da su novi put do nesvesnog i da predstavljaju naše najdublje želje. Međutim, umesto toga, studija iz 2018. objavljena u časopisu Frontiers in Psichologi sugeriše da snovi mogu da budu nusproizvod obrade informacija i samoorganizacije mozga koji spava, piše Mind Body Green.
Pročitajte još: Napravite sami SREDSTVO PROTIV KOMARACA: Ubacite OVE SASTOJKE u vodu i uživajte u letu (RECEPT)
3. Snovi pomažu da osetite emocije koje možda potiskujete
Goldman ističe da postoje neki teoretičari koji veruju da sanjamo kako bismo što optimalnije obrađivali svoje emocije.
- Teorija je da san pomaže da se emocije osete, dožive u telu, a zatim prođu ili budu svarene - objašnjava Goldman.
Istraživanja pokazuju da se negativne emocije češće manifestuju u našim snovima nego pozitivne emocije. Smatra se da je to zato što kada ne radite na negativnim emocijama kada ste budni, vaš mozak je prisiljen da to uradi sam.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU