Zbog čega se osteoporoza javlja češće u menopauzi: Poznata doktorka otkriva koja je najbolja preventiva

Hiljadu godina pre nove ere, prosečan životni vek žene bio je samo 18 godina, u 19. veku manje od 30% žena je dočekalo 51. godinu, a danas u razvijenim zemljama prosečan životni vek žene se bliži 90-toj godini. Privilegiju da starimo sporo i zdravo omogućava nam savremena medicina.

Sa produženjem životnog veka, savremena žena provede poslednju trećinu, a nekad i polovinu svog života u menopauzi. Menopauza predstavlja period koji nastaje godinu dana posle poslednje menstruacije i traje do kraja života. Od krucijalnog značaja za nastanak menopauze je promena hormonskog statusa, zbog smanjene funkcije jajnika. Zbog pada koncentracije estrogena dolazi do pojave brojnih simptoma: promene raspoloženja, nervoze, razdražljivosti, plačljivosti, nesanice, pada libida, gubitka koncentracije, slabljenja pamćenja, varijacije krvnog pritiska, dobijanja na telesnoj težini, suvoće kože i sluzokože. Osnovni pricip endokrinološkog lečenja je dodavanje hormona koji nedostaju, a u menopauzi su to estrogen i progesteron.

Ignorisanje tegoba u menopauzi može dovesti do kardiovaskularnih bolesti, psihičkih poremećaja, osteoporoze i smanjenja kvaliteta života.

Osteoporozu karakterišu gubitak koštane mase, odnosno koštane gustine sa oštećenjem koštanog tkiva. Osteoporoza napreduje sa godinama i ne boli sve do trenutka nastanka preloma kostiju.

Od osteoporoze boluje više od 200 miliona žena. Svaka treća žena u menopauzi, i svaki peti muškarac stariji od 50 godina imaće u svom životu prelom zbog osteoporoze. Kosti postaju „porozne“ i zato su sklone prelomu, tipično i nakon minimalne ili neprimetne traume kao što su pad, podizanje tereta ili produženog kašlja. Najčešći su prelomi kičmenih pršljenova, kuka i podlaktice, ali i rebara, karlice i nadlaktice. Bol u leđima, pogrbljenost i smanjenje visine može biti znak preloma kičmenih pršljenova.

Foto: Promo

Osteoporozu ne treba shvatiti olako, jer se nakon preloma i prinudnog ostajanja u krevetu, nepokretnosti povećava rizik za začepljenje krvnih sudova trombom, što može dovesti i do smrtnog ishoda.

Danas je osteoporoza u porastu zbog produženog životnog veka, udruženih bolesti, upotrebe lekova koji negativno utiču na koštanu masu, loših životnih navika (pušenja, konzumiranja alkohola i veće količine kafe, ishrane sa manje kalcijuma uz smanjenu fizičku aktivnost), kao i zbog nedostatka vitamina D. Sa ulaskom u menopauzu, ne smanjuje se samo koštana gustina, nego i mišićna masa, koja se takođe dovodi u vezu sa nedostatkom vitamina D.

Glavna uloga vitamina D je održavanje normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi i dobrog zdravlja kostiju.

Vitamin D je moćan hormon koji se može stvarati u koži, nakon pravilnog izlaganja sunčevoj svetlosti ili se može unositi putem ishrane.

Zašto žene u menopauzi imaju nedovoljno vitamina D?

Danas se žene manje izlažu suncu. Zbog razvijene svesti o nepovoljnom uticaju sunčanja na starenje kože i u najgorem slučaju na nastanak raka kože, kada su na suncu one obavezno koriste kreme sa zaštitnim faktorom. Sa godinama, koža ima manju spososbnost da stvara vitamin D3, što uz nedovoljan unos hranom, iziskuje njegovu nadoknadu suplementima.

Koliko vitamina D ima u organizmu?

Nivo se određuje merenjem koncentracije u krvi. U zavisnosti od stepena nedovoljnosti, a imajući u vidu faktore rizika i udružene bolesti, lekar određuje dozu, učestalost i način nadokande vitamina D3.

Vitamin K2

Vitamin K2 je izuzetno važan za dobro zdravlje kostiju. On sprečava taloženje kalcijuma u zidovima krvnih sudova i na taj način pomaže da se spreči nastanak ateroskleroze. Naime, za ugradnju kalcijuma u kosti važna je belančevima osteokalcin. Vitamin K2 aktivira osteocalcin koji ugrađuje kalcijum u kost, povećava snagu kosti i smanjuje rizik od preloma. Preporučena optimalna dnevna doza vitamina K2 je upravo ona koja se nalazi u K2D3® VIVA soft gel kapsulama. Na kraju, treba reći da su klinička i naučna iskustva pokazala da je za čvrste, jake i zdrave kosti bolje uzimati kombinaciju vitaminas K2 i D3 zajedno, nego svaki od njih posebno.

Doc dr Milina Tančić-Gajić