GLUVA NEDELJA: Evo šta nikako ne smete da radite na današnji dan

Neprestano rukovodeći pravoslavne hrišćane tokom Četrdesetnice ka osvećujućim podvizima posta i pokajanja, Crkva u bogosluženju pete sedmice teši i hrabri one koji poste činjenicom da su prošli već polovinu posta, i pobuđuje da mi „koji smo prepolovili svešteni put posta treba radosno da hitamo ka budućem vaskrsenju”.

Pročitajte još: Vernici danas obeležavaju PREPODOBNU MATRONU SOLUNSKU: Sveticu koju su mučili i izgladnjivali zbog Hrista

Umnožavajući pri kraju posnog poprišta pobude ka neoslabljenom bogougodnom životu, Crkva i u petoj nedelji nastavlja da nas podseća kako smo mi, koji padosmo u greh, slični onima koje zarobiše, te nam zapoveda uzdanje u Gospodnju milost. „Zavapi Hristu Bogu koji je raspet za tebe, kaže Crkva, i koji je dobrovoljno primio rane: pobrini se za mene, Gospode, i spasi me”. Sveštene himne koje Crkva i danas poji na bogosluženju pete sedmice primljene su u VII i VIII veku od Sofronija Jerusalimskog, Andrije Kritskog i Studita – Josifa i Teodora.

Crkva tokom tri dana pete sedmice: četvrtak, subotu i u vaskrsni dan, pruža vernima naročite podsticaje ka podvizima blagočašća. U četvrtak na jutarnjem bogosluženju Crkva poji ceo Veliki kanon svetog Andrije Kritskog i žitije svete i prepodobne Marije Egipćanke. Iz tih razloga se čitanje kanona svetog Andrije Kritskog u četvrtak pete sedmice Velikog posta negde još naziva i stajanje Mariji Egipćanki.

Pročitajte još: KAKO SE PIŠE: Da li je pravilno "POMERI MIŠ" ili "POMERI MIŠA"? Odgovor će vas iznenaditi

U vaskrsni dan pete sedmice Velikog posta, neoslabljeno pobuđujući verne na istinsko pokajanje kojim se dostiže Carstvo Božije, Crkva pričom o bogatašu i Lazaru, opisanom i u himnama, uči da Carstvo Božije nije hrana i piće, već pravda i sveto uzdržavanje. Zato će u njega ući samo oni koji dobra iz svojih riznica daruju u ruke ubogih. Zajedno sa ovom poukom, radi ohrabrenja duhovnih trudbenika, Crkva savršava i službu svetoj i prepodobnoj Mariji Egipatskoj, pokazujući u njoj obrazac istinskog pokajanja, a samim tim pokazuje koliko je velika i neizreciva milost Božija i čovekoljubije prema onima koji iskreno žele da se obrate od svojih sagrešenja.

Marija Egipćanka je u svom životu sjedinila i projavila dve krajnosti – bezdan greha i visotu pobožnosti i vrline. U godinama svoje mladosti, okupirana sablaznima poroka, sedamnaest godina je provela u grehu, da bi se silom blagodati Božije, kao zabludela ovca ponovo vratila Crkvi. Na zov Crkve Marija, koja nije marila za Božije zapovesti i koja je pomračila u sebi Božiji lik, božanskim promislom se nanovo blagodatno obnovila.

Pročitajte još: "Ja sam mama troje dece i svi misle da nemam više od 20 godina": Modna blogerka OTKRILA GODIŠTE i ljudi su u NEVERICI (FOTO)

Rođena je u Egiptu i već u dvanaestoj godini osetila je izazov tuđinskog zakona koji vojuje u našim udovima i zanemarivši roditeljsku ljubav, pobegla je iz njihovog doma u Aleksandriju, na burno i široko polje sveta, na tržnicu poroka. Ne našavši dovoljno zadovoljstava u gradu, u kojem je priliv ljudi sadržan u bezbroj ličnosti željnih telesnih naslada, Marija je smislila da oraznoliči svoj raskalašni život putovanjem u Jerusalim, zajedno sa poklonicima koji putovahu na Vozdviženije životvornog Krsta Gospodnjeg. Tokom putovanja, i po prispeću, u Jerusalim, ona je sve do samog praznika nastavila sve dublje i dublje da tone u bezdan razvrata. Izgledalo je da joj više nema pomoći koja bi je mogla izvaditi iz grehovne dubine.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU