NEIZBEŽAN deo balkanske kuhinje – znate li KAKO JE šopska salata dobila ime?

Neki naučnici pretpostavljaju da su Šopi „potomci jednog od osam plemena Pečenega, koje je car Konstantin Sedmi Porfirogenit nazivao Tsoponi, naseljeni između Kratova i Sofije” kako u knjizi „Balkanski svetovi” navodi Trajan Stojanović.

Feliks Kanić u svom putopisu „Srbija” je zabeležio da „Šopovi žive na teritoriji balkanskog prevoja Ginci do južno od Sofije”.

Šopskih porodica ima i u timočkom slivu, u okolini Zaječara. Oni se u tom kraju nazivaju i Tetevencima po gradu Tetevenu u Bugarskoj iz čije okoline su se raselili u toku 18. veka.

Jovan Cvijić je utvrdio da su ovo iseljavanje izazvali zulumi turskih pljačkaških četa u kojima je bilo i Arbanasa. Jovan Cvijić navodi da su „Šopi između Vrace i Vidina bežali u Staru planinu, neki su prešli Dunav i iselili se u Vlašku, Besarabiju i Banat”.

PROČITAJTE JOŠ: Mesto gde se KUPAJU VILE I VEČNO VEZUJU ZALJUBLJENE: Na ovom mestu stvara se jedan od NAJVEĆIH VODOPADA u Srbiji

Dolazeći u naše krajeve mešaju se sa Vlasima, Srbima i Cincarima, i jedni drugima prenose svoj jezik, kulturu pa i način ishrane. Bavili su se stočarstvom i u svojim katunima ili bačijama, gde su preko leta boravili isterujući ovce na ispašu, spremali kvalitetan sir (nisu vadili kajmak). I tako je došlo do nastanka svetski poznate salate.

BONUS VIDEO: 

PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUK