DA LI STE INTERNET ZAVISNIK? Apstinencijalna kriza, depresija i poremećaj pažnje su samo neke od posledica

Stručnjaci raspravljaju o tome da li možete biti zavisni od interneta na isti način na koji možete biti zavisni od droge. Sam termin — zavisnost od interneta ili poremećaj zavisnosti od interneta — je kontroverzan i trenutno nije naveden u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje. Ipak, iako može biti teško napraviti razliku između zavisnosti i problematične upotrebe interneta, prisila da se bude na mreži sve više postaje priznata briga. Da li vi ili vaše dete imate zavisnost od interneta? 

Pročitaj još: Znakovi koji ukazuju na to da nam NEDOSTAJU masti u ishrani: Šta sve naše telo ne može bez njih?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2018. godine uključila povezano stanje poznato kao poremećaj igranja igara. Poremećaj igranja igara se definiše kao „obrazac ponašanja u igricama („digitalno igranje“ ili „video igranje“) koji karakteriše smanjena kontrola nad igranjem igara, povećanje prioriteta koji se daje igrama nad drugim aktivnostima do te mere da igranje ima prednost nad drugim interesima i svakodnevne aktivnosti.
Bez obzira da li „zavisnost od interneta“ predstavlja poremećaj mentalnog zdravlja, prekomerna upotreba interneta jasno podstiče nezdravo ponašanje – često na isti način na koji to čine poznate zavisnosti. Ako ste zabrinuti da preterujete, evo znakova koje treba tražiti.

Znaci i simptomi prekomerne upotrebe interneta

Nezdravo korišćenje interneta može imati zabrinjavajuće efekte, slične onima kod zloupotrebe supstanci ili zavisnosti od kockanja. U jednoj studiji, naučnici su primetili da „uništava živote izazivajući neurološke komplikacije, psihološke poremećaje i socijalne probleme.“ Najčešće zavisinici rade sledeće stvari na mrežama: gejming, kockanje, trgovina akcijama, kupovina, sajtovi za upoznavanje, pornografija, društvene mreže. 
Kao posledicu možete imati: bolove u leđima, karpal tunel sindrom, nesanicu, bol u vratu, glavobolju, lošu ličnu higijenu, povećanje ili gubitak težine, poremećeni emocionalni simptomi. Sve ovo vam otežava postavljanje prioriteta ili održavanje rasporeda. Takođe utiče na izbegavanje rada ili škole, na promene raspoloženja i gubitak sna. 

Loading...

Apstinencijalni problemi

Poput ponašanja zavisnosti, pokazalo se da prekomerna upotreba interneta oslobađa dopamin u mozgu. To znači da se ljudi efektivno osećaju „napono“ kada su angažovani na mreži — ali to takođe znači da mogu da osete „simptome apstinencije“ kada su van mreže.
Kada ljudi koji prekomerno koriste internet prestanu da se bave internetom, u početku se mogu osećati depresivno, razdražljivo, anksiozno ili iskusiti druge simptome raspoloženja. Zanimljivo je da je u časopisu Psichiatri Investigation opisan jedan slučaj 25-godišnjeg muškarca koji je dobio psihotičnu epizodu nakon što je prekinuo internet igricu koju je igrao najmanje osam sati dnevno dve godine.

Prevencija

Preduzimanje koraka za korišćenjem interneta moglo bi vam pomoći da prepoznate problem pre nego što on izmakne kontroli. Možete pokušati sledeće:
Pauze. (Za svakih 45 minuta dok ste onlajn, idite van mreže na 15 minuta.)
U slobodno vreme bavite se aktivnostima koje su fizički intenzivne ili zahtevaju dovoljno koncentracije da vas odvrate od razmišljanja o odlasku na internet.
Držite svoj pametni telefon ili tablet kod kuće kada izađete iz kuće. Pređite sa pametnih na stare telefone. 
Vodite evidenciju upotrebe interneta koja nije povezana sa školom ili poslom.. Da li idete na internet da biste se oslobodili dosade ili osećaja usamljenosti?
Čuvajte spisak stvari koje volite da radite (ili koje treba da radite) a koje ne uključuju boravak na mreži. Kada ste iskušenju da idete na mrežu, izaberite aktivnost sa svoje liste.

Komplikacije

Problematično korišćenje interneta može imati ozbiljne posledice, kao što su problemi u vezi ili finansijske posledice. Kao što je gore navedeno, istraživanja su pokala da zavisnost od interneta može imati posledice po fizičko i mentalno zdravlje. Studija objavljena u decembru 2020, pokazala je da mladi odrasli koji koriste društvene mreže više od 300 minuta dnevno imaju 2,8 puta veće šanse da postanu depresivni u roku od šest meseci, u poređenju sa učesnicima koji su ih koristili manje od 120 minuta dnevno. dan.strelica desno nagore

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU