DA LI KOFEIN PODSTIČE ANKSIOZNOST? Evo zašto se nekada osećate loše nakon što popijete kafu

Kofein je "psihoaktivna droga" koju ljudi najviše konzumiraju na svetu. To je drugo najkonzumiranije piće posle vode, sa 1,6 milijardi šoljica dnevno. Dok mnogi ljudi piju kofein da bi im pomogao da se „probude“ , previše kofeina može imati negativan efekat na ljude, što dovodi do brojnih neželjenih efekata, uključujući neke simptome anksioznih poremećaja.

Pročitajte još: Četiri jednostavna načina da ubrzate metabolizam: Bez gladovanja i odracinja od čokolade

Anksiozni poremećaj je mentalna bolest u kojoj je osoba preplavljena osećanjem straha i nelagode koji ometaju svakodnevni život. Nacionalni institut za mentalno zdravlje (NIMH) procenjuje da će 31,1% pouzdanog izvora svih odraslih u SAD doživeti anksiozni poremećaj u nekom trenutku svog života.

Ono što ljudi treba da znaju da postoji velika razlika između formalnog anksioznog poremećaja i osećanja nekih simptoma sličnim anksioznosti koji se mogu pogoršati ispijanjem kafe. 

Da li kofein izaziva anksioznost?

Jedan od glavnih mehanizama kofeina i njegovog delovanja je da blokira adenozinske receptore, što dovodi do povećanja dopamina, noradrenalina i glutamata. U kardiovaskularnom sistemu, ovo povećava krvni pritisak i broj otkucaja srca. U centralnom nervnom sistemu, niže doze kofeina mogu poboljšati motoričku aktivnost i budnost, dok veće doze mogu izazvati simptome anksioznosti.

Geni receptora adenozina igraju ulogu u razvoju anksioznosti. Ovo sugeriše da neki pojedinci mogu imati povećan rizik od anksioznih poremećaja i da ih kofein može učiniti podložnijim, za razliku od drugih ljudi. 

Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, koji je objavilo Američko udruženje psihijatara, prepoznaje anksiozni poremećaj izazvan kofeinom kao stanje u kojem kofein ometa svakodnevno funkcionisanje. Da bi se ispunili kriterijumi za ovu dijagnozu, osoba mora imati simptome anksioznosti direktno uzrokovane konzumacijom kofeina.

Simptomi anksioznosti izazvane kofeinom

Simptomi prekomerne upotrebe kofeina i simptomi anksioznosti mogu se preklapati. Simptomi upotrebe previše kofeina su:

mučnina
vrtoglavica
dehidracija
glavobolje
nemir
ubrzan rad srca
nesanica
anksioznost

Dok simptomi anksioznosti obično uključuju osećanje straha i nelagode, preterana briga, znojenje, nemir, napetost, ubrzan rad srca, itd. Prekomerna upotreba kofeina može izazvati simptome anksioznosti, a sa druge strane, simptomi anksioznosti mogu da se pogoršaju upotrebom kofeina. Ako je osoba zabrinuta zbog svog unosa kafe, trebalo bi da razgovara sa lekarom.

Loading...

Bezbedno konzumiranje kofeina

Studije pokazuju da umerene doze kofeina imaju zdravstvene koristi. Neke od ovih prednosti uključuju poboljšanje mentalne budnosti, koncentracije, umora i atletskih performansi. Druge prednosti mogu uključivati gubitak težine, manji rizik od dijabetesa, smanjen rizik od Parkinsonove bolesti i smanjen rizik od raka. Međutim, neke grupe ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima treba da razgovaraju sa svojim lekarom kako bi utvrdili da li treba da ograniče ili izbegavaju kofein. Ovo uključuje ljude koji imaju: nesanicu, migrene, anksioznost, nepravilan rad srca, visok krvni pritisak, digestivne probleme, itd. Takođe i trudnice i dojilje treba da ograniče unos kofeina. 

Alternative kofeinu

Mnogi ljudi se oslanjaju na energiju koju kofein daje da bi se pokrenuli ujutro. Ovo ponekad može dovesti do negativnih posledica, kao što je razvoj ili pogoršanje simptoma anksioznosti.

Kafa ili čaj bez kofeina mogu biti dobra alternativa za mnoge ljude. Ovi napici obično imaju sličan ukus, međutim, možda neće pružiti energetski podsticaj koji čini kofein. Ali kada se osoba uspešno odvikne od kofeina, to može biti dobar izbor. Dostupan je veliki izbor biljnih čajeva. Popularni su širom sveta i imaju brojne zdravstvene prednosti.

Neki ljudi smatraju da fizička aktivnost i vežbanje može biti odličan način za početak dana. Šetnja ili trčanje napolju mogu biti dobar način da vam krv procirkuliše i tako razjasnite maglu u mozgu. Voda i hidriranost takođe pomažu pri buđenju.