Specijalistkinja neuropsihijatrije objašnjava zbog čega su žene depresivnije od muškaraca?

Već 113 godina se obeležava međunarodni dan žena, 8. mart , izrastao iz borbe za bolje uslove rada žena, njihovo demokratsko pravo glasa, obavljanje javnih funkcija, borbe protiv diskriminacije pri zapošljavanju... Stečena rodna ravnopravnost, pored značajnih doprinosa opšoj dobrobiti žene, umnožila je i opteretila brojne uloge u kojima danas žena živi. Sa sigurnošću se zna da je porast blagih formi depresije direktno povezan sa umnožavanjem uloga koje danas svakodnevno opterećuju žene.

Dodatno, dvogodišnja pandemijska kriza je globalno ugrozila mentalno zdravlje.

Rezultati pokazuju da je učestalost depresivnog poremećaja pre epidemije iznosio približno 2.4% u opštoj populaciji, dok skorija istraživanja ukazuju na porast ove učestalosti tokom epidemije za 30%. Depresivnost se znatno češće javlja kod žena (2:1), a razlika u odnosu na pol je stalna bez obzira na životno doba, a i pandemiju.

Prof. dr Nevena Čalovska Hercog, spec. neuropsihijatrije

Ova razlika se povezuje sa hroničnim stresom kojim su danas žene izložene preuzimajući sve veći broj uloga u društvu. Poruke i mitovi o uspešnoj ženi, koji se danas plasiraju između ostalog kroz literaturu, kinematografiju, kroz medije, zahtevaju od žene da bude dobra domaćica, savršena majka, verna i posvećena supruga, efikasna i ambiciozna zaposlena žena. Veliki teret za ženu su njena lična, ali i velika očekivanja sredine (porodice, društva, poslodavca ).

Pojavu da su žene češće depresivne, stručna literatura i iskustvo iz prakse vezuju i za hormonske promene. Smatra se da su ženski hormoni (estrogen i progesteron) čiji se nivoi menjaju tokom menstrualnog ciklusa, kao i njihova interakcija sa serotoninom, noradrenalinom i dopaminom povezani sa depresijom.

Na listi faktora rizika za izbijanje, održavanje i usložnjavanje depresije pored ženskog pola, nalaze se i osobe mlađeg životnog doba.Depresija se najčešće ispoljava u periodu između 20. i 40. godine. Na njen razvoj utiču i nasleđe, nizak socioekonomski status, ali i bračni status koji se smatra najznačajnijim faktorom rizika za depresiju . Naime, istraživanja su pokazala da udate žene, a neoženjeni muškarci češće ispoljavaju depresivnost.

Foto: promo

Složenost i preplavljenost stresogenim događajima stvaraju osnov za razvoj depresije. Velika učestalost stresogenih životnih događaja koji prethode pojavi prve epizode depresije ukazuju na značaj psihosocijalnih činilaca. Kao važan faktor rizika za razvoj depresije smatra se gubitak roditelja pre 11. godine života. Rane traume, emocionalno, seksualno i fizičko zlostavljanje u ranom detinjstvu i razdvajanje od roditelja značajno su povezani sa depresijom u kasnijem životnom dobu. Utvrđeno je da su kod osoba koje su bile zlostavljane u detinjstvu deset puta češće razvija depresija u odraslom dobu. Ipak, bez obzira na intenzitet i vrstu stresora, od izuzetnog je značaja smisao koji osoba daje preživljenom stresnom događaju, koji je uvek visoko ličan i specifičan.

Životni događaji i promene koje mogu prouzrokovati depresivna stanja uključuju: rođenje deteta, menopauzu, finansijske teškoće, nezaposlenost, stres (na poslu, kod kuće, obrazovnim ustanovama, porodici, uslovima života i dr.). Takođe, dijagnoza ozbiljne somatske bolesti, vršnjačko nasilje, gubitak bliske osobe, društvena izolovanost, problemi u partnerskim odnosima, ljubomora, razvod, teške povrede, pandemije, ratovi…

Prema intezitetu simptoma depresije se dele na blage, umerene i teške. Kod blage depresije osobe obično mogu da rade sa manjim teškoćama u socijalnom ili radnom okruženju i uglavnom ne prestanu da vode svoj svakodnevni život. Ipak, sve teže im je da rade i sami sebi izgledaju manje vredni.

Žene sa blagom depresijom se najčešće žale na konstantan umor koji se ne povlači ni nakon spavanja. Za obavljanje svakodnevnih zadataka ulažu veliki psihički i fizički napor i navode da su izgubile osećaj uživanja i interesovanja za situacije koje su im do skoro predstavljale zadovoljstvo. Simptomi blage depresije su još i zaboravnost, pad energije i koncentracije, pad seksualne želje, poremećaj spavanja, ali i napetost i zabrinutost. Neretko se javlja i niz drugih neobjašnjivih tegoba poput stomačnih problema, glavobolje, bolova u kičmi i zglobovima, što spada u domen maskiranih depresija (prikrivenih telesnim simptomima).

Blagi depresivni poremećaji se mogu lečiti i neophodno ih je lečiti..

Kod blagih depresija, iako efikasni, antidepresivi ne moraju biti prva linija lečenja. Treba birati preparate koji su potpuno ispitani i čije je dejstvo dokazano u brojnim studijama.Tensilen® je prirodni preparat, na bazi SAMe i kompleksa B vitamina. Sastojci iz Tensilen® a na prirodan način podižu nivoe serotonina i drugih neurotransmitera i pomažu da se otkloni napetost, obnovi energija, poboljša raspoloženje i pospeši svakodnevno psihosocijalno funkcionisanje.