Stručnjak rešava dilemu: Evo da li je dovoljan samo antibiotik kod lečenja bakterija

02. 12. 2021. 000000 10:00

Foto: Doc. dr sc. Nevena Ivanović

Već smo upoznati sa činjenicom da je zdravlje naših creva izuzetno važno i nešto što ne smemo zanemarivati, ali i da je za njihovo pravilno funkcionisanje, između ostalog, ključan i dobar izbor probiotskog preparata. Znamo i da će nam svaki lekar uz antibiotike neizostavno prepisati i adekvatan probiotski preparat. Da bismo saznali zašto je to tako odlučili smo se da porazgovaramo sa doc. dr sc. Nevenom Ivanović, docentom na Katedri za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.

U kakvoj su vezi antibiotici i zdravlje naših creva?

Dijareja (proliv) izazvana primenom antibiotika je često kliničko stanje i može se javiti kod čak 50% pacijenata koji su na antibiotskoj terapiji. Uzrokovana je narušavanjem balansa u crevnoj mikroflori i posledica je gubitka korisnih bakterija koje su, pored onih „loših“, koje želimo da eliminišemo, takođe osetljive na delovanje antibiotika. Ovako izazvana dijareja se može javiti odmah nakon primene antibiotika ili čak 4-8 nedelja nakon završetka antibiotske terapije. Smatra se da je bakterija klostridija uzročnik trećine ovakvih poremećaja. Takođe, ova bakterija je i glavni uzročnik upale debelog creva izazvane korišćenjem antibiotika. 

Foto: Promo

Kakve tegobe mogu da se jave kod dijareje izazvane primenom antibiotika i koliko je to opasno po naše zdravlje? 

Karakteriše se simptomima koje se kreću od blagog do krvavog proliva, uz prisustvo bola u stomaku, često praćeno povišenom temperaturom. Stanje može biti vrlo ozbiljno i može zahtevati i hospitalizaciju. Procenjuje se da je u Sjedinjenim Američkim Državama dijareja uzrokovana antibiotikom odgovorna za čak 14 000 smrtnih slučajeva godišnje. Međutim, čak i dijareja koja nije životno ugrožavajuća može uticati na smanjenje efikasnosti izlečenja primarne infekcije. 

Šta možemo da uradimo da bismo pomogli organizmu da se izbori sa antibiotskom  dijarejom?

Kao i kod dijareja uzrokovanih bakterijskim i virusnim infekcijama, prva i najvažnija mera je nadoknada izgubljene tečnosti, pa se preporučuje da se voda, blagi čajevi i pirinčana voda unose često i u manjim količinama. Takođe, mogu se koristiti i rastvori za rehidrataciju koji se primenjuju prema savetima farmaceuta. Što se tiče ishrane, nisu potrebne restriktivne dijete, ali se treba uzdržavati od konzumiranja namirnica koje mogu dodatno iritirati sluznicu želuca ili pojačati stomačne tegobe, kao što su  pržena i masna hrana, mesne prerađevine, mahunarke,  mleko i sladoled. 

Da li i kako možemo da sprečimo nastanak ovakvih vrsta dijareja? 

Na sreću, postoje načini da se spreči nastanak antibiotikom uzrokovane dijareje, a jedan od njih je i primena odgovarajućih probiotskih preparata. Postoje brojne studije, kao i preporuke, koje ukazuju na to da je primena određenih probiotskih sojeva efikasna. Prema smernicama Svetske gastroenterološke organizacije preporučuje se primena kvasnice Saccharomyces boulardii, ali i određenih probiotskih bakterija laktobacila, kao što je Lactobacillus rhamnosus GG. Kombinacija ovih mikroorganizama može doprineti održavanju balansa u našoj crevnoj mikroflori i učiniti je manje podložnom za naseljavanje loših bakterija, a samim tim i nastanak infekcije.

Kako  da izaberemo pravi probiotski preparat? 

Preporučujem proizvode koji upravo sadrže navedenu kombinaciju S.boulardii i Lactobacillus rhamnosus GG, jer su dobar izbor za prevenciju antibiotikom izazvane dijareje. Kako bi se osigurao očekivani efekat, preporuka je da se sa primenom probiotika počne uporedo sa primenom antibiotika, od prvog dana propisane terapije. Važno je naglasiti da je prilikom uporedne primene antibiotika i probiotika potrebno voditi računa da vremenski razmak između njihovog uzimanja bude najmanje 2 sata.

Takođe, pošto su probiotici živi mikroorganizmi, tek kada se primene u optimalnoj količini ispoljavaju povoljan efekat na zdravlje. To praktično znači sledeće: da bi probiotici bili efikasni, moraju stići, ne samo živi na mesto delovanja - u creva, već i u dovoljnom broju. Na stabilnost probiotskog preparata, a samim tim i njegovu efikasnost, utiče dosta faktora, a pakovanje probiotskog preparata je jedna od najbitnijih stavki.

Najbolji način da se očuva broj probiotskih kultura do isteka roka trajanja, a samim tim i efikasnost proizvoda, jeste korišćenje ambalaže koja je apsolutna barijera za kiseonik. Ovo se postiže primenom posebnog aTECH pakovanja - kesice punjene inertnim gasom u koju je smešten blister sa kapsulama. Upravo ovako specijalno pakovanje štiti probiotski preparat od nepovoljnih uticaja i garantuje da će imati željeni efekat do kraja isteka roka upotrebe.

Dakle, kada budete birali, izaberite dobar probiotik, tako što ćete obratiti pažnju na kombinaciju probiotskih kultura u preparatu, ali i na pakovanje koje će garantovati njihovu brojnost, stabilnost i efikasnost. Moja preporuka bi bila probiotik EnteroBiotik® FORTE, jer sadrži kombinaciju S.boulardii i LGG uz garantovanu stabilnost preparata do kraja roka upotrebe, zahvaljujući inovativnom aTECH pakovanju.