Ove poznate ličnosti priznale su da su patile od ANKSIOZNOSTI: Jedan glumac tražio od kolega da ga ne gledaju u oči, a glumica važila za najlepšu ženu na svetu

Kim Besindžer

Jedna od mnogih poznatih ličnosti koje su se borile sa socijalnom anksioznošću. Kao dete, roditelji su je vodili kod psihologa kako bi proverili da li ima autizam ili neki drugi psihički poremećaj- jer je bila previše povučena. NJen najveći strah tokom odrastanja je bio da čita naglas tekst ispred odeljenja, i to do te mere, da su učitelji mislili da dobija nervni napad. Kada joj je uručen Oskar 1997. godine za film LA Confidential, nije bila u stanju da izgovori niti jednu jedinu reč iz unapred pripremljenog govora. O svom problemu je govorila u filmu Panic: A film about coping. Pored socijalne anksioznost patila je i od paničnog poremećaja i agorafobije. Iako je dugo posećivala psihoterapeuta, i dalje je veoma stidljiva i osetljiva na panične napade i agorafobiju.

Pročitajte još: Proglašena je NAJLEPŠOM PRIRODNOM glumicom na svetu, a njen izgled BEZ ŠMINKE to i dokazuje (FOTO)

Barbara Strejsend

I pored talenta i uspešne karijere, dugo se borila sa socijalnom anksioznošću: “Around people I don’t know, I’m totally at a loss.” Tokom koncerta u Central Parku u NY 1967. godine, Barbra je zaboravila tekst jedne pesme. Pošto nije bila u stanju da zaboravi incident i nastavi dalje kao mnogi drugi izvođači, naredne tri decenije nije imala javne nastupe: “You know, I can’t remember my good reviews. I remember negative ones. They stay in my mind. So, that says a lot about my upbringing or, you know, a feeling of self-worth when I was younger. Now, I can sort of look at it and see that’s kind of funny. But, you know, it is true even today.” Tek 1994. godine, počela je sa malim, intimnijim koncertima i korak po korak vratila se na scenu. Problem datira iz detinjstva, kada joj je majka savetovala da ne juri karijeru pevačice jer nije dovoljno lepa.

Lorens Olivije

Patio je od straha od javnog nastupa od 1964. godine, kada je glumio u “Otelu” u Nacionalnom Teatru. Tražio je od kolega glumaca da ga ne gledaju u oči, da se ne bi zbunio i zaboravio tekst. 10 godina na sceni je koristio taktike izbegavanja, na primer tako što je štitio sebe od publike uživljavajući se u lik, koristeći jaku šminku i imitirajući strani akcenat. Dakle, socijalnu fobiju je razvio negde na vrhuncu svoje karijere, što je retkost da se ovaj problem pojavi u tako kasnim godinama. Iako je bio izuzetno talentovan, preispitivao je svoje sposobnosti očigledno više nego što je hteo da prizna.

Dženifer Lorens

Jennifer je u jednom intervjuu izjavila da je kao dete bila izuzetno hiperaktivna i radoznala, sve dok nije krenula u školu. U pitanju je bila socijalna anksioznost, zbog čega je počela da posećuje psihijatre, ali nisu joj pomogli. Jednog dana je molila roditelje da je povedu na kasting u NJu Jork. Na sceni je izgledala potpuno drugačije, ođednom kao da je anksioznost nestala. Tada je shvatila da je gluma njen poziv ali i spas.

Pročitajte još: Pljušte kritike na račun poznate pevačice: Da li je ovo NAJRUŽNIJA HALJINA sa crvenog tepiha? (FOTO)

Merlin Monro

Ovu pop ikonu kao da je malo koji poremećaj zaobišao. Navodno se borila sa socijalnom anksioznošću, a često pila i tablete kako bi umanjila anksioznost. Iako je poznata kao seks simbol, bila je izuzetno povučena i nesigurna.

Majkl Džekson

Iako nam je njegova ličnost svima misterija, tvrdi se da je patio od socijalne anksioznosti. Ipak, kao što znamo, to nije bio jedini problem sa kojim se borio.

Albert Elis

Možda nije ni malo iznenađujuće da se poznati psiholog i osnivač Racionalno emotivne bihejvioralne terapije nalazi na ovoj listi. A priča ide ovako: bilo je leto 1933. godine, i Albert Ellis je imao problem: nije mogao da priča sa ženama. Bilo je izuzetno ljut na sebe. LJubitelj psihologije, znao je šta se dešava, i da konstantno izbegava opasne situacije umesto da se suoči. Zato je početo da drži javne govore. Primetio je da tokom vremena, njegova anksioznost polako nestaje. Kada je strah od govora u javnosti nestao, sledeći korak je bio- prevazići teror od prilaženja devojkama. Dao je sebi jasan zadatak. Razgovarao je sa 130 žena tokom jula meseca! Neke su ga odbile, neke su ustale i otišle, neke su nastavile razgovor. Ipak, samo je jedna pristala da izađe sa njim. Ali naučio je lekciju: ništa strašno se nije desilo. I ovaj problem je uspeo da prevaziđe i do kraja života je bio u stanju da priča sa bilo kojom ženom na bilo kom mestu. A tu se negde i rodila ideja o REBT terapiji, pa u svetu psihologije ova priča dođe kao paralela NJutnu i jabuci.

Džejms Erl Džouns

Verovali ili ne, jedan od najpoznatijih i najprepoznatljivih glasova današnjice- nekada je mucao. Mucanje je razvio oko desete godine kada je prisustvovao epileptičnom napadu svoga brata i trčao po pomoć. Uz to je bio i socijalno anksiozan, i često, kako kaže, “virtually mute”. Učitelj iz srednje škole je prepoznao njegov talenat i ohrabrio ga da čita Šekspira pred publikom, što ga je i uvelo u scenski svet. Jonesa znamo iz mnogobrojnih filmova, ali najznačajniji glas filmskog lika- ikada stvoren- je svakako- Dart Vejderov.

Kristin Stjuart

U detinjstvu je bila povučena, izolovana, nije imala puno prijatelja. Posvetila se glumi jer je htela na neki način da se izrazi. I dan danas je javnost percipira kao hladnog čudaka, a govori na dodeli nagrada otkivaju da joj je neprijatno na sceni i da bi verovatno radije bila negde drugo. Zato često izbegava intervjue, a ni ne čita novinske članke o sebi. Kaže da se jedva suzdrži da ne zaplače tokom intervjua. Konstantno oseća pritisak da mora biti savršena. Plaši se gužve, publike i šta bi ljudi mogli reći i kako će reagovati kada je vide i čuju. Ne voli da bude u centru pažnje. Možda je rezultat anksioznosti i njena rigidna i neubedljiva gluma- jer u stvari ni tu ne uspeva da se otvori i pobedi strah.

Pročitajte još: Obukla NAKIT, a publika zanemela: Mlada GLUMICA ponela neobičan TOP zbog kojeg je zasenila čak i Nikol Kidman (FOTO)

Džoni Dep

Možda nije vidljivo u njegovim filmovima, ali tokom intervjua svakako jeste. Obično mu je neprijatno i oseća paniku od samog prisustva publike i kamera. Povučen je i ne priča mnogo. Kao i većina poznatih ličnosti, gluma mu omogućava da se oslobodi anksioznosti, jer ne brine da će ga publika videti onakvim kakav zaiste jeste. Na snimanju obično ima pristup psihoterapeutu, koji ga savetuje kako ga kontroliše anksioznost. Depp voli neobične uloge, a za sebe kaže da je stidljiv i da mrzi slavu.