Najekonomičnije grejanje ove zimske sezone

Prema analiziranim podacima iz prve polovine oktobra Agencija procenjuje da će troškovi grejanja na ugalj biti između 49000 i 52000 dinara. To znači da je cena kamenog uglja znatno niža u odnosu na pelet, električnu energiju, etažno grejanje, ali i u odnosu na troškove grejanja u domaćinstvima koja koriste termoakumulacione peći.

Za razliku od prethodne godine, cena lož ulja je najviše porasla i to za čak 54%, a peleta za 22%. Cena kamenog uglja i ostalih energenata nije bitno promenjena.

Kada je snabdevanje drva ili uglja u pitanju, pripreme za grejnu sezonu, posebno u ruralnim krajevima, kreću krajem leta. Od površine stambenog prostora i energenta kojim se prostor zagreva zavisiće i troškovi grejanja tokom zime.

Ugalj i drvo – dragocene sirovine

Zahvaljujući tehničkom napretku, dragocene sirovine postali su drvo i ugalj i zato je neophodno najviše štedeti ugalj i energiju nastalu iz ove sirovine.

Vlasnici većine stovarišta u Beogradu saglasni su da upotreba uglja iz godine u godinu varira i da je potražnja već nekoliko godina stagnira. Cena kamenog uglja je za mnoga domaćinstva isplativa, pa se zato ovo sredstvo za ogrev i dalje traži, potvrđuju na stovarištima. Iako se građani Srbije sve više odlučuju za alternativne načine grejanja, ipak ima stalnih kupaca koji na isporuku mrkog i kamenog uglja strpljivo čekaju.

Ugradnja roletni sprečava odliv toplote!

Međutim, za niže troškove računa tokom zime nije najvažniji energent. Presudan jeste, ali da bi dom bio energetski efikasan i da bi se sprečio odliv toplote bilo bi poželjno ugraditi kvalitetne roletne, a posebno se preporučuje i dobra termoizolacija doma.

Zamena stolarije je jedan finansijski veoma zahtevan posao i ovaj poduhvat nije nimalo lak. No, o ekonomičnosti i efikasnosti PVC stolarije ne treba posebno govoriti. Uz adkevatne roletne, ova stolarija predstavlja odličan zvučni i toplotni izolator i u svaki enterijer se uklapa.

Zašto je kvalitetna termoizolacija važna?

Ako se termoizolacija pravilno izvede, onda objekat diše, para prolazi nesmetano i ne zadržava se na objektu, niti na njegovoj fasadnoj konstrukciji. Na taj način se sprečava nastanak vlage, plesni i kondenzacije, zgrada se mehanički štiti i tako joj se produžava vek. Aktivno se utiče na manju potrošnju energije i obezbeđuje se energetska efikasnost.

Zahvaljujući dobroj termoizolaciji u unutrašnjosti objekta i leti i zimi se obezbeđuje prijatna temperatura i smanjuje se potrošnja energije i za hlađenje i za grejanje, štedi se novac i čuva okolina. Takođe, u objektu se stvara zdrava mikroklima za ugodan boravak.

Ipak, u mnogo slučajeva se značaj termoizolacije ili ne ističe dovoljno ili se potcenjuje. A to je zato što ni projektanti ni proizvođači ne poznaju dovoljno pravilne načine za postavljanje kvalitetne termoizolacije. Zbog toga u zgradarstvu i privredi nastaju veliki gubici. Ipak, sa razvojem tehnike, sastavni deo tehnoloških postrojenja i stambenih i poslovnih obejkata postaje termoizolacija.