NESREĆA ZA NESREĆOM: Aleksandar Milić Mili IZGUBIO SVE u ratu, pa mu dijagnostifikovali RAK, a u Beogradu je živeo u JEZIVIM USLOVIMA! (FOTO)

Čuveni kompozitor i producent nikad nije želeo da iznosi detalje iz privatnog života u javnost, pa se o njegovom životu van svetla reflektora, ne zna skoro ništa.

Pročitajte još: ESTRADNI RAT NA POMOLU: Aca Lukas u svom filmu otkriva VRAČARU kod koje ide Lepa Brena, a kojoj je čak asfaltirala i put do kuće! (FOTO)

Život kao na filmu

Mili je odlučio da se otvori u intervjuu za jedne novine i tom prilikom otkrio detalje iz života koji mogu da se čuju samo u filmu.

- Kada je krenuo rat, to je bila prva velika tragedija u mom životu. Taj nacionalizam, eskalacija sukoba i podela naroda ko kome pripada, za mene je to bio totalni poraz - i moj lični i svega onoga što sam naučio, video i znao. To je krenulo iz Hrvatske, pa sam ja prešao u Sarajevo, pa se to desilo i tamo, i ceo taj rat i sve to sam jako teško podneo. Iz Sarajeva sam došao u Beograd, bukvalno bez ičega - ispričao je Mili i zatim dodao.

- Moja porodica nije imala apsolutno ništa. U taj naš stan je ušao lokalni političar Branimir Glavaš, ali kad su takve stvari u pitanju, moraš gledati napred, gledanje unazad te samo sprečava u napredovanju. Nikad se nismo sudili s njim, nije bilo potrebe.

Kompozitor je otkrio i da je stan, u kom je živeo u Hrvatskoj sa porodicom, zapaljen i da je ostao bez svih uspomena i da zato nema ni jednu fotografiju iz detinjstva.

Borba sa bolešću

Spletom okolnosti, njegovog oca je kasnije pozvala Vlada Zimbabvea da vodi kliniku u Africi i oni odlaze deset godina u Afriku,

- Mi smo tada mogli sebi da priuštimo jedino kuću u Rušnju, 30 kilometara od Beograda, a ja sam prešao kad sam bio u gradu, kod moje sestre Milice. Imala je mali stan, spavao sam pored neke peći. Imao sam i gitaru sa tri žice, dve godine sam sve hitove na njoj komponovao i nisam hteo da je menjam - priseća se Mili.

Kada je pomislio da nema ništa gore od toga, dijagnostikovali su mu malignu bolest. On je celu 1992.  godinu proveo u borbi sa bolešću i kako kaže " bilo je pitanje da li ću preživeti iako sam ceo život bio sportista, gimnastičar. Valjda je ta promena psihološki uticala na mene".

- Inače, dok sam još bio na hemioterapijama, završavao sam i godinu fakulteta. Sa oteklim rukama i braunilama išao sam na fakultet, a kada sam ozdravio otišao sam za Prag da studiram, gde sam diplomirao biznis administraciju - odsek marketing. U Pragu sam imao toliko novca da mogu da preživim 25 dana. Snalazio sam se kako sam znao, svašta sam radio, i dobro i loše, da bih preživeo.

Mili se prisetio i kako je reagovao kad je shvatio da nema novca da obnovi vizu i da neće stići da završi diplomski rad.

- Imao sam 12 maraka u džepu i bio sam mrtav gladan. Postojale su dve opcije: da odem da jedem i sednem na voz za Beograd ili da odem u "Atrijum", najlepši hotel u Evropi i da naručim sebi konjak i da uživam. To sam i uradio, u Beograd kad sam stigao vozom, samo što se nisam onesvestio od gladi, cuclao sam jaknu ostatak puta.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUK