Izolacijom do velike uštede energije
Pored zidova, plafona, podova, stepenica, hodnika, dimnjaka, kamina, ulaznih vrata, apsolutno najveći „potrošači” su prozori. Na to upozoravaju svi stručnjaci za izolaciju, jer se toplota gubi i kroz stakla ali i profile (ramove). Gubici iznose prosečno od 240 do 280 kwh/m2 godišnje. Najnoviji standardi EU su daleko niži od 1,40 do 1,80 W/m2K.
Jedna od mera koje štede energiju je dihtovanje prozora i vrata aluminijumskim lajsnama. Izolacijom prozora i vrata, smanjuje se potrošnja energije za grejanje, povećava temperatura, eliminišu prašina, smog, benzol i čestice opasne po zdravlje.
Malo se zna da je najveći trend u svetu zarada uz pomoć štednje. Stručnjaci Agencija za energetiku Srbije, permanentno edukuju o energetskoj efikasnosti kao merilu uštede energije i smanjenju troškova grejanja postavljanjem izolacije. Sam pojam energetske efikasnosti najčešće se susreće u dva moguća značenja, od kojih se jedno odnosi na uređaje, a drugo na mere i ponašanja.
Pod energetski efikasnim uređajem smatra se onaj koji ima veliki stepen korisnog dejstva, zapravo, male gubitke prilikom transformacije jednog vida energije u drugi. Kada je reč o merama, podrazumevaju se one koje se primenjuju u cilju smanjenja potrošačke energije. Dobro osmišljenom intervencijom, na potrošnim tačkama možete uštedeti i do 50 odsto energenata.
Foto: Deks.rs
Ramovi i stakla rasipnici toplote
Pored zidova, plafona, podova, stepenica, hodnika, dimnjaka, kamina, ulaznih vrata, apsolutno najveći „potrošači” su prozori. Na to upozoravaju svi stručnjaci za izolaciju, jer se toplota gubi i kroz stakla ali i profile (ramove). Gubici iznose prosečno od 240 do 280 kwh/m2 godišnje. Najnoviji standardi EU su daleko niži od 1,40 do 1,80 W/m2K.
Jedna od mera koje štede energiju je dihtovanje prozora i vrata aluminijumskim lajsnama. Dihtovanjem aluminijumskim lajsnama štitimo se od mnogo štetnih faktora, kao pepela, čađi, otpadne toplote, buka, sumpornih i azotnih oksida. Nema mirisa bezina, benzola, smoga.
Stručnjak za izolaciju drvenih prozora i vrata Dejan Krstić iz Beograda došao je na ovu ideju još osamdesetih godina putujući po Češkoj. Naime, trake od duraluminijuma i mangana, zaptivaju sve otvore i podižu temeperaturu u stanu do šest stepeni. Smanjuju potrošnju energeneta za 30 odsto, čađ, prašinu i sve druge reagense opasne po zdravlje za 80 odsto, a spoljašnju buku 95 odsto, tvrdi ovaj stručnjak. Krstić je inovirao ovu metodu baveći se već tri decenije problemima izolacije, gubitka toplote, ali i hlađenja leti.
Jedan od onih koji su prezadovoljni izolacijom trakama od aluminijuma je i poznati muzičar Rambo Amadeus. Tvrdi da mu je u stanu tišina kao na selu, iako živi u centru Beograda.
– Čuje se kucanje sata, kao kod moje babe pre 40 godina. Najlepše je što sam izolovao stan za stotinak evra (u dinarima), pa ovo treba svako da proba – savetuje poznati tekstopisac i kompozitor.
Zahvat je jeftin, sve se isplaćuje, tvrdi Dejan Krstić, već za godinu dana, naravno, zavisi i od hladnoće zimi. Ovako možete zatvoriti otvore do centimetar i po, a mnogi ih zovu da se zahvale, posle dobijanja nekoliko računa za grejanje, a najviše zbog toplote kojom su ušuškali mnoga domaćinstva. Cena dihtovanja je 200,00 rsd po dužnom metru utrošenog materijala sa ugradnjom.