Evropljani su pojeli hiljade mumija, a Egipćani su bili ZGROŽENI

Početkom 11. veka persijska i arapska medicina bile su znatno naprednije od evropske, a Evropljani su toga bili svesni. Zbog toga su dela čuvenih istočnjačkih lekara prevođena i proučavana na evropskim univerzitetima. Ali, ponekad su "teškoće u prevodu" dovodile do neverovatnih situacija.

Pročitajte još: Sedite da pročitamo vaše misli: Beogradski inženjer napravio apart za čitanje misli!

Italijani su pogrešno prevodili

Primer je delo Ibn Sine koji se bavio alhemijom, astronomijom, psihologijom, etikom, filozofijom, metafizikom, fizikom, logikom, matematikom, poezijom i smatra se ocem rane moderne medicine. NJegov traktat dopao je u ruke "stručnjaka" sa Univerziteta u Salernu.

Avicena je u raspravi iz 11. veka, opisao efikasnost leka "mumio", ili "mumija" za lečenje raznih bolesti - od mučnine do modrica, preloma, čireva i apscesa tkiva. Međutim, Avicena u tekstu nije objasnio prirodu porekla ovog čudesnog preparata, jer su Arapi i Persijanci dobro znali da je "mumio" zapravo - prirodni bitumen. 

Pročitajte još: KLETVA SE OBISTINILA: Karađorđeve ubice nije htela ni zemlja, ni voda, ni ljudi!

Mumija sa alojom postaje lekovita

Evropljani nikada nisu čuli za bilo kakav bitumen, ali poznata reč "mumija" ih je uzbudila. Tada su prevodioci u Salernu dodali svoj prvi komentar.

Mumija su pojedene Foto: Depozit

Bilo je to otprilike ovako: "Mumija je supstanca koja se može naći u onim delovima gde su zakopana tela balsamovana alojom." Nadalje, polet mašte prevodilaca opisao je kako se tačno stvara čudotvorni lek. Prema njima, sok od aloje, mešajući se sa tečnostima iz tela, vremenom se pretvora u vrlo lekovitu "mumiju".

Pročitajte još: TITA su u Užice doveli četnici, a Kosta Pećanac mu je nabavio dokumenta

Svi su prepisivali: Mumije su crne

Skoro svi evropski prevodioci arapskih medicinskih dela, u kojima se pominjala "mumija", kopirali su način njenog nastajanja u balsamovanom telu. I - već u 13. veku apsolutno svi su "znali" da se lekovita susptanca "mumija" može naći u egipatskim grobnicama, i da je ona crna, viskozna i relativno gusta.

Uglavnom, u Evropi 15. veka egipatske mumije su zvanično priznate kao lek. Potražnja je rasla iz dana u dan, što je proizvelo dodatne aktivnosti pljačkaša grobnica. Ako su ranije iz kripti iznosili kraljevsko zlato i drago kamenje, sada balsamovana tela postaju prava dragocenost.

Postojale su i "premijum" mumije

Najozbiljnija oštećenja pretrpela su tela iz siromašnijih grobnica, koja nisu bila odgovarajuće mumificirana (inače, bitumen se zaista koristi u smesama za balsamovanje).

Pročitajte još: U GROBU zazidanom pre dva milenijuma gorelo je SVETLO! U čemu je tajna "večite LAMPE"?

Već početkom 16. veka u zapadnoj Evropi formirano je specijalizovano tržište mumija. Balsamovana tela trgovci su delili na tri vrste:

1. Mumia vulgaris ili "obična mumija". Ovi najjeftiniji proizvodi bili su dostupni skoro svima.

2. Mumia arabus bio je proizvod za bogatije.

3. Mumia celulchorum ili "mumija iz grobnica" - bio je naziv "premijum" ponude.

Potražnja za sve tri vrste je stalno rasla. Najpopularnije su bile one crne poput uglja. Egipćani su svakodnevno iskopavali desetine i stotine grobnica i prodavali baslamovana tela svojih predaka trgovcma u Kairu.

Pročitajte još: Jauci ubijenog žandarma odzvanjaju SMEDEREVOM: Ubistvo braće Lunjevica bilo je povod za smrt Drage Mašin

Falsifikovane mumije

U jednom trenutku ponuda više nije mogla da prati potražnju, pa je pokrenuta proizvodnja falsifikata. Preduzimljivi poslovni ljudi organizovali su proizvodnju mumija od leševa pogubljenih kriminalaca. Postoje zapisi o izvesnom dr Gi de la Fontenu, koji je 1560-ih posetio jednog od najvecih trgovaca mumijama u Kairu.

Egipćanin je priznao Francuzu da je spremao ovaj "lek" sopstvenim rukama i bio je iznenađen i sa gnušanjem čuo da Evropljani, sa svojim istančanim ukusom jedu "tu gadost".

Pročitaje još: DUH Miroljub teroriše Kosmaj, a jedini spas je da mu se pokaže OVA stvar

Inače, u srednjovekovnoj Evropi koznumiranje delova leševa u medicinske svrhe bilo je prilično uobičajeno. Tako se govorilo da je danski kralj Kristijan Četvrti prah iz smrvljenih lobanja zločinaca pogubljenih njegovom odlukom koristio kao lek za epilepsiju. A Fransoa Prvi Valoa, kralj Francuske, navodno je uvek sa sobom pred odlazak u lov spremao torbu sa izmrvljenom mumijom.