Zašto jedemo, a nismo gladni? Stručnjak daje TRI fantastična saveta

U hrani pronalazimo utočište od negativnih emocija i problema, "lečimo" tugu, razočaranja, umirujemo bes i ljutnju, slavimo uspehe, "kompenzujemo" i mnoga druga stanja. Ono šta jedemo i način na koji to činimo, otkriva zapravo ko smo.

Pročitajte još: Da li više VARAJU iskusni MUŠKARCI ili oni koje "spopada" neka žena?

Zašto jedemo kada smo siti?

- Hrana je prva uteha i najbrži put do zadovoljstva i zato joj pribegavamo i kada nismo gladni. Ona aktivira mnoga čula i pokreće pozitivne emocije. Hrana je najbrži način da osetimo prijatnost i užitak, a u našoj svakodnevici. Stres, tuga, bes ili strah nestaju u tanjiru - kaže doktorka psihologije Jasmina Knežević, koautor (uz Jelenu Blanušu) knjige "Psiha i hrana - Zašto jedemo i kada nismo gladni"?.

• Često čujemo: "Jedem na nervnoj bazi". Koliko ima istine u ovoj tvrdnji?

- Ima istine. Kada smo nervozni, nezadovoljni, razočarani, kada nam nešto nedostaje, često posežemo za hranom. Ona odvlači pažnju od negativnih misli i umiruje loše emocije. U savremenom društvu najčešći okidač nerviranja i problematičnog odnosa prema hrani je stres. Međutim, neki ljudi tada imaju potrebu za manjom količinom hrane ili je uopšte nemaju - kaže Kneževićeva.

Pročitajte još: Verovali ili ne, ali pica podstiče mušku plodnost!

Koje emocije "traže" hranu?

- Hrana reguliše ili sprečava psihički pritisak i moćan je distraktor (odvlačenje pažnje) od emocionalnih problema. Savremen čovek je u stalnoj potrazi za dobrim raspoloženjem, pa se negativna osećanja (posebno krivica) često brišu i potiskuju. Ali uprkos tome, potisnuto osećanje krivice povremeno nesvesno izbija iz naše psihe, čineći nas napetim, naizgled bez razloga, pa pribegavamo hrani - objašnjava Kneževićeva.

Foto: Šater

• Da li i lepi događaji pokreću želju za jelom?

- I pozitivne emocije nas mogu usmeriti ka hrani. Hoćemo da produžimo radost, sreću i zadovoljstvo ili da se odmorimo posle napornog posla, pa ugađamo sebi s hranom koju volimo. Želimo da nagradimo sebe jer smo ponosni na postignuti uspeh, pa odemo na kolače. Kada smo zaljubljeni, nastojimo da to lepo stanje što duže traje, pa jedemo čokoladu i slatkiše - ističe Kneževićeva.

Pročitajte još: Zašto mnogi parovi raskidaju posle letovanja? Odgovor je kratak i jasan

Da li posezanje za hranom govori da čoveku nedostaje ljubav?

- Od rođenja naše iskustvo hrane direktno je povezano sa majkom i ljubavlju. Sva ta iskustva su kodirana kao jedan događaj, a hrana i afektivni život postaju neraskidivo vezani. Kada smo kao deca dobijali nagrade jer smo učinili nešto dobro ili slušali roditelje, često je to bilo u vidu hrane. Bake najčešće pokazuju ljubav kuvanjem ili hranjenjem. Izlasci sa devojkom, udvaranje i romantično okruženje, takođe povezuju ljubav i hranu. Ne možemo pobeći od činjenice da je hrana ljubav, a ljubav hrana.  Psihološka praksa pokazuje da se u okolnostima nedostatka ljubavi, često poseže za hranom - objašnjava psiholog.

Pročitajte još: "Ti si MAMIN sin": To je prva rečenica koja vodi u propast

Kako odoleti trenutnoj potrebi za hranom?

- Neophodno je graditi zdrav odnos prema hrani i osluškivati svoje telo, prepoznati kada smo gladni i šta nam treba. Sve se više koristi pojam "osvešćeno uzimanje hrane" (mindful eating) koji podrazumeva potrebu povećane svesnosti tokom odabira i konzumiranja hrane.

Pročitajte još: Kako prepoznati MATERIJAL za brak? Jedno pitanje rešava sve

Učenje da se koncentrisano i lagano jede, prepuštanje uživanju u svakom zalogaju, dobro i dugo žvakanje. U današnje vreme, kada se nekoliko poslova obavlja istovremeno (multitasking), važno je razviti pažnju o tome šta se i kako jede, ali i odvojiti i planirati vreme za obrok.

Kako bi se izbeglo stvaranje asocijacija između hrane i drugih aktivnosti (gledanja televizora, igranja karata, čitanja mejlova...), preporučuje se da se jede isključivo za trpezarijskim stolom.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU