Ovi oblici ponašanja kod deteta mogu da ukažu na to da pati od anksioznosti

Velikom delu ljudi, a kamoli deci može biti veoma teško da opišu uznemirujuće misli. Anksioznost je kliničko stanje koje narušava normalno funkcionisanje osobe (deteta) na dnevnoj bazi.

Dete govori negtivne stvari

Ako dete ima običaj da često govori negativne stvari o sebi, bilo da je reč o učinku u školi, sportu ili nekim drugim aktivnostima, to je prva crvena lampica. Iako mnoga deca povremeno kažu kako su u nečem loša, i kako neki projekat nikad neće završiti, ako to postane norma, takav oblik ponašanja je zabrinjavajući. Rečenice poput "nikad neću dobiti pozitivnu ocenu iz matematike, jer sam previše glup da je shvatim", nisu nešto zanemarljivo jer će dete početi vremenom da veruje u njih.

Dete previše brine

Anksioznost se manifestuje u različitim oblicima. Uobičajeni načini su izbegavanje, briga, sumnja u sebe, prekomerni strahovi i socijalna anksioznost. Ako dete ima običaj da se preterano brine zbog stvari koje se još uvek nisu dogodile, poput kontrolnih zadataka, takmičenja u sportu ali i toga šta će drugi o njemu da misle, to je druga crvena lampica. Iako se sasvim uobičajena mala doza nervoze ako zabrinutost ometa dete da normalno funkcioniše (izađe na binu i zapeva), to je nešto što ne biste smeli ignorisati u nadi da će da prođe samo od sebe.

Dete ima problem sa spavanjem i odvojenošću od roditelja

Anksiozna deca uglavnom imaju problema sa spavanjem. Tada svi njihovi strahovi dolaze najviše do izražaja. Uz to ide i opšte prisutan strah od odvajanja od roditelja. Iako je sasvim normalno da se dete oseća najsigurnije kraj svojih roditelja ako ono odbija da se po svaku cenu odvoji od njih, bilo da ostane u školi ili jednostavno bude u svojoj sobi i igra se, to je treća crvena lampica. Ukoliko racionalnim razgovorom ne možete da razuverite dete da se ništa loše neće dogoditi ako je samo bez vas u nekom trenutku, to je klasičan primer anksioznosti.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU