U srceparajućem OTVORENOM PISMU, doktor objasnio zašto proverava Fejsbuk mrtvih pacijenata, pre nego što vest saopšti roditeljima!

Jedan od najtežih izazova sa kojima se suočavamo u životu je smrt voljene osobe. Ali ono što obično ne vidimo je kako teško to pada ljudima koji treba da saopšte vest porodici premilog, poput doktora.

Oni su prvi koji su videli porodice koje pate, a ipak moraju ostati mirni i profesionalni. Nedavno je Luis M. Profeta, lekar hitne pomoći u bolnici Sveti Vinsent u Indianapolisu, podelio tužnu i dirljivu priču o tome da je roditeljima preneo vest da njihovo dete nije uspelo. 

Pročitajte još: Nakon 32 godine u zatvoru, našao se pred matičarem sa SESTROM SVOJE ŽRTVE - Smuvali su se na najneverovatniji način! (VIDEO)

Otvoreno pismo doktora

To me nekako održava čovekom. Spremam se da im promenim život, tvom ocu, majci, to je to. Za otprilike pet minuta, nikad više neće biti isti, nikad više neće biti srećni. Trenutno, da budem iskren, ti si samo bezimeno telo, kao gomila mokrih novina, po kojoj lupamo, ubadamo cevčicama i iglama, u očajničkom pokušaju da te spasemo.

Tu nema pokreta, motivacije, težnje, ničega da mi kaže da si nekad imao planove za život. Dugujem im da naučim makar nešto o tvom životu pre nego što uđem kod njih.

Jer trenutno... samo sam besan na tebe, šta si uradio sebi i šta ćeš uraditi njima.

Ne znam ništa o tebi. Dugujem tvojoj majci da zavirim u tvoj nekada živ svet.

Foto: Piksabej

Možda si kuckao poruke umesto da gledaš na put ili si vozio pijan, umesto da uzmeš taksi. Možda si po prvi put pošmrkao heroin ili ksanaks ili liniju koksa, probao met ili uzeo vikodin na žurci. Možda si samo vozio bicikl bez kacige ili si iskulirao upozorenje roditelja da se ne družiš sa tim "prijateljem" ili da budeš pažljiviji kad prelaziš raskrsnicu. Možda si jednostavno odustao.

Možda je jednostavno bilo tvoje vreme, ali šansa je da... nije.

Oseća da mu je dužnost da sazna nešto više 

Zato, uzimam tvoju vozačku dozvolu i pretražujem tvoje ime na Fejsbuku. Postoji šansa da ćemo imati zajedničkog prijatelje, pošto imam mnogo prijatelja na Fejsbuku.

Vidim da nosiš istu ogrlicu i minđuše kao one koje se trenutno nalaze u posudi sa tvojim ličnim stvarima ili jaknu koja je bila rasparana hirurškim makazama, isprljana krvlju. Izgleda da si je nosio na U2 koncert. Čuo sam da je bio odličan.

Vidim tvoj osmeh, onakav kakav treba da bude, tvoje oči pune života, tvoj odlazak na plažu, duvanje svećica, Nova godina kod bake; oh, imaš maltezera. Vidim. Vidim te kako stojiš sa roditeljima ispred table na ulaznim vratima koledža. Odlično, tačno ću znati ko su kada ušetam u prostoriju. To je lakše za mene, jedno pitanje manje koje ću trebati da postavim.

Foto: Piksabej

Na neki način imaš sreće što ne moraš da vidiš ovo. Otac koji urla tvoje ime, iznova i iznova, majka koja čupa kosu, sklupčana na podu, kao da pokušava da se zaštiti od nevidljivih udaraca.

Proveravam tvoj Fejsbuk pre nego što im saopštim da si mrtav, kako bih se podsetio da govorim o osobi, nekome koga su voleli - to utišava glas u mojoj glavi koji vrišti: "Ti kretenu jedan, kako si mogao to da im uradiš, ljudima koje bi trebalo da voliš."

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU