Biološka terapija čisti kožu i zaustavlja PSORIJAZU
- I teži oblici bolesti, proširene na više od 10 odsto površine kože, mogu uspešno da se leče
- Novi medikamenti, ali samo dva, poslednje dve godine dostupni su i pacijentima u Srbiji
Piše: Profesor dr Miloš Nikolić,
direktor Klinike za dermatovenerologiju UKCS
Psorijaza je hronično zapaljensko oboljenje kože koje ima i određene osobine sistemske bolesti. Psorijaza ima nepredvidiv tok i mnoge značajne komorbiditete. Pacijenti koji boluju od psorijaze (naročito od težih formi bolesti) imaju mnogo veću šansu da obole od dijabetesa, infarkta srca, metaboličkog sindroma, artritisa, kao i zapaljenskih bolesti creva. Pacijenti oboleli od psorijaze su u proseku gojazniji nego osobe u opštoj populaciji.
U Srbiji ima 140.000 pacijenata sa psorijazom
U svetu od psorijaze boluje jedan do tri odsto populacije; računa sa da je u Srbiji prevalencija oko dva odsto, tako da u apsolutnim brojevima imamo oko 140.000 pacijenata sa psorijazom. Većina pacijenata, oko 70 odsto, ima blaži oblik bolesti. Bolest u ovim slučajevima zahvata manje od 10 odsto površine kože i ovi pacijenti se nekad i ne javljaju lekaru.
Simptomi i znaci koji prate psorijazu su crvenilo, svrab, "ljuspanje", nekada i bol. Oko 30-40 odsto obolelih ima promene na noktima, a ovi pacijenti često mogu imati i zahvaćene zglobove - tzv. psorijazni artritis (praćen bolom, otokom, ukočenošću zglobova, bolom u predelu pripoja tetiva). Za psorijazu postoji genetska predispozicija, tako da ako su jedan ili oba roditelja oboleli, dete ima veću verovatnoću da i samo oboli od psorijaze. Psorijaza se može javiti u bilo kom životnom dobu, ali se najčešće dijagnostikuje između 20. i 30. godine ili između 40. i 50.
Simptomi su crvenilo, svrab, "ljuspanje", bol...
Mehanizam nastanka bolesti nije jednostavan. Osnova za nastanak psorijaze je sistemsko zapaljenje, posredovano aktivnošću zapaljenskih citokina i njihovim zajedničkim efektima. Okidači za nastanak psorijaze mogu biti stres, streptokokna i druge infekcije, a nekada i sunce. Sistemsko zapaljenje se manifestuje na koži ali i na mnogim unutrašnjim organima. O sistemskoj prirodi psorijaze svedoče značajno povećani nivoi više proinflamatornih citokina u krvi, uključujući interleukin-23, TNF-alfa, interferon - gama, interleukin-12, interleukin-17A.
Foto: Prof. dr Miloš Nikolić, direktor Klinike za dermatovenerologiju UKC Srbije
Psorijaza je neizlečiva, ali...
Sa stanovišta pacijenata, psorijaza je neizlečivo oboljenje. Teret bolesti sa kojom se nose oboleli su promene na koži, moguće promene na noktima i zglobovima, komorbiditeti, ali i emocionalna patnja. Ovi pacijenti su stigmatizovani, zahvaćenost posebnih regija kao što su nokatne ploče, kapilicijum, dlanovi, genitalni region, dovodi pacijente u samoizolaciju i anksioznost.
Mnogi pacijenti postaju depresivni i sami sebe izoluju, jer se među laicima ponekad veruje da je psorijaza zarazna. Pored pacijenata, problemima koje nosi ova bolest su pritisnuti i njihova porodica i okolina. Zbog stalnog perutanja kože, ovi pacijenti zahtevaju dodatne higijenske mere, njima je neprijatno da se pojavljuju u društvu, na javnim mestima. Nažalost, pacijenti čeznu da nesmetano odu na bazen ili plažu.
Teži oblici psorijaze se uspešno leče sistemskom terapijom.
Stigmatizacija ovih pacijenta je velika. Nekada ni lekari, a kamoli okolina, nisu svesni koliki je problem samo oboljenje za pacijente. Ovi pacijenti bi želeli da se ponašaju kao i svi ostali, da odu na plažu, da se rukuju sa drugim ljudima, imaju bliske kontakte. Nekada je to sve onemogućeno, naročito mlađi ljudi imaju veliki problem. Ovim pacijentima treba pomoći adekvatnim lečenjem. Danas je uspešno lečenje psorijaze moguće i savremenim lekovima bolest se može držati pod kontrolom.
U poslednjih 20 godina se mnogo toga promenilo nabolje na polju lečenja psorijaze. Danas, teži oblici psorijaze, proširene na više od 10 odsto površine kože, mogu se vrlo uspešno lečiti. Jedini vid lečenja koji može pomoći ovim pacijentima je sistemska terapija; samo lokalna terapija je neefikasna. Savremena biološka terapija dovodi do potpunog čišćenja kože i remisije bolesti kod velikog procenta teških pacijenata. Ova terapija je komforna i ima visok stepen uspešnosti lečenja, kako na koži tako i na drugim organima, poput zglobova. Lečenje psorijaze je poslednjih godina izuzetno napredovalo, jer za bolesnike sa umerenim ili težim oblikom psorijaze, koje nije moguće lečiti klasičnim/konvencionalnim lekovima, postoji mogućnost lečenja biološkim lekovima. Biološki lekovi se već više od 15 godina uspešno koriste za lečenje bolesnika s brojnim imunski-posredovanim bolestima.
PRIDRUŽENE BOLESTI OTEŽAVAJU LEČENJE
Pored izuzetne efikasnosti, najnoviji biološki lekovi su i veoma bezbedni - odlikuju se veoma retkim i blagim neželjenim dejstvima. Iako je uvođenje bioloških lekova veoma poboljšalo ishode lečenja i kvalitet života bolesnika sa hroničnom plak psorijazom, mi u kliničkoj praksi sve češće imamo potrebu za novim terapijskim opcijama, naročito kod gojaznih pacijenata (BMI veći od 30), kod pacijenata prethodno lečenih biološkim lekovima, kod pacijenata koji imaju pridružen psorijazni artritis ili inflamatorne bolesti creva, visoku početnu aktivnost bolesti, psorijazu dlanova i/ili tabana, psorijazu lica, česte infekcije, tuberkulozu, kao i dugogodišnju bolest. Ovi pacijenti iz naše kliničke prakse su najteži za lečenje, ali nove terapijske opcije kod ovih kompleksnih pacijenata mogu povećati uspeh primenjene terapije.
Biološki lekovi su značili revoluciju u lečenju psorijaze
Uvođenje bioloških lekova je značilo pravu revoluciju u lečenju psorijaze. Biološki lekovi su poslednje dve godine dostupni i kod nas, ali uz činjenicu da je razvoj lečenja psorijaze u poslednjih nekoliko godina dodatno napredovao, otkriveni su i novi, izuzetno efikasni lekovi, koji omogućavaju postizanje potpuno čiste kože i manje brige za bolesnike. Efikasno lečenje tako omogućava i značajno bolji kvalitet života bolesnika. U Srbiji su, zasada dostupna dva biološka leka, a shodno kompleksnosti i različitosti naših pacijenata, neophodne su nam i dodatne terapijske opcije. Na taj način bi svaki pacijent pojedinačno mogao da dobije najbolju terapiju, u skladu sa svojim profilom bolesti, čime bi nivo efikasnosti bio značajno veći.