Uči se od roditelja, a psiholog Tošić objašnjava kako se odrbraniti od PASIVNR AGRESIJE
Postajete i sami nervozni, oštri, sarkastični, branite se napadom, pretvarate u nešto što niste, niti želite da budete. Umorni ste, nezadovoljni, osećate da ste pod stalnim pritiskom i da u svemu grešite, a još ako stanujete sa vašim "tihim tlačiteljem", atmosfera u kojoj živite sve je nepodnošljivija.
Pročitajte još: Naučno je dokazano kada "sveži par" treba da ode na vikend: Posle 100 dana, evo i ZAŠTO
Zapravo, žrtva ste pasivno-agresivnog ponašanja, i krivica uopšte nije u vama, iako vam je toliko vešto nametnuta da osećate kao da jeste. Kako da prepoznamo i izborimo se sa ovakvom vrstom ponašanja, kao i kakve sve posledice izaziva, pojašnjava Marjan Tošić, psiholog.
- Kod pasivne agresije nema aktivne upotrebe nasilja zbog koga bi druge osobe imale direktne posledice, već zavise od percepcije i reagovanja osobe prema kojoj je neko pasivno agresivan - kaže Tošić.
Pasivna agresija izaziva aktivnu agresiju!
I kao što se pasivna agresivnost može svesno zloupotrebljavati, tako se može zloupotrebljavati i pasivno-agresivno ponašanje kao izgovor drugoj osobi da postane aktivno agresivna i tako opravda svoje otvoreno nasilje prema nekome ko ispoljava pasivnu agresivnost.
Pasivna agresija izaziva duže posledice od aktivne, a odgovoran je onaj ko je sprovodi.
- Zamislite situaciju da, posle nekog neslaganja, vama bliska osoba zaćuti i dugo neće da razgovara sa vama. Vi sve više "ludite", jednog dana vam "pukne film" i vi je udarite jer se ta vama bliska osoba ponaša "pasivno-agresivno". Tog trenutka vi postajete nasilnik - objašnjava Tošić.
Pročitajte još: Kako da prepoznate KRIZU SREDNJIH GODINA kod vašeg muškarca?
Što se psihičke agresije tiče, naravno da, u nekim slučajevima, ona može da ima duže i teže posledice od fizičke. Ali ovde se radi o pasivnoj agresiji, a za njene posledice je podjednako odgovorna i osoba kojoj je pasivna agresija upućena i na koju reaguje.
Foto: Depozit
Pasivno-agresivno ponašanje je uglavnom nesvesno, naučeno odavno, ponekad još u primarnoj porodici, koje sama osoba ne prepoznaje kao problematično niti kao ponašanje koje je upereno protiv sagovornika.
Pasivna agresija se uči u porodici.
Pročitajte još: U bogatim zemljama sve više ljudi ima OTVORENU VEZU, šta kažu psiholozi?
- Međutim, pasivna agresivnost se može koristiti i namerno, da bi se postigao efekat, pri čemu osoba ne samo da je svesna svog ponašanja, već želi da i "primalac" tog ponašanja bude svestan da se radi o napadu, nezadovoljstvu, buntu, samo prividno prikrivenom. Dešava se i da osoba svojom pasivnom agresijom namerava da isprovocira drugu osobu na burnu agresivnu reakciju kako bi time dokazala da je zapravo ona žrtva ponašanja druge strane - kaže psiholog.
Sprovodi se iz nemoći da bi se isprovocirao šef, sa ciljem dominacije nad njim.
Kako izaći iz položaja "druge strane" sa takvom osobom?
- Najpre, potrebno je psihološki raditi na sebi, na sticanju što šire mreže uvida o međuljudskim odnosima, na izgrađivanju što preciznijeg vrednosnog sistema, kako bismo "u letu" razlikovali ono što je u redu od onoga šta nije, u ponašanju jedne osobe prema drugoj - kaže psiholog.
Odmah je prepoznajte i sasecite u korenu!
Ne bi bilo dobro da nam saznanje o postojanju pasivne agresivnosti kod ljudi bude odličan izgovor za našu aktivnu agresivnost prema njima.
Pročitajte još: Psihilog Mijalković upozorava da je ŠKOLOVANJE postalo površno, ali je NAJUGROŽENIJA jedna generacija
- Treba vežbati prepoznavanje pasivne agresivnosti, ukazivati tim osobama da prepoznajemo da su oni ljuti, nezadovoljni i da im nudimo otvoreniji razgovor o razlozima njihovog nezadovoljstva. Emitujući zainteresovanost, dobronamernost, otvorenost, ali i jasne uloge i granice šta je čije, mi time pokazujemo i osobama sa pasivnom agresijom da bi i oni mogli da pređu na taj jasniji i bolji način komunikacije zaključuje psiholog Tošić.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU