Od čega je, zaista, umro Isus Hrist i da li je tačno da je Stefan Nemanja poklonio "longinovo koplje"?

Isusovo stradanje je bilo strašno. Golgota, njegovo mesto, ostala je u svesti ljudi ne samo kao najčuvenije brdo na svetu, već i pojam za najteža ljudska stradanja.

Pročitajte još: Zašto je baš ZEC simbol Uskrsa? Zanimljiva priča seže daleko u prošlost i legendu

Odluku da se Isus kazni javnim raspećem doneo je vrhovni savet Jevreja. Isus, pri tom, nije bio jedini koga je tadašnja vlast osudila na razapinjanje na krst. To je bio uobičajeni rimski način kažnjavanja primenjivan kod najtežih presuda i po pravilu se izvodio u prisustvu velike mase sveta koju je trebalo zastrašiti.

Pročitajte još: Ko je gradio piramide na Tenerifama: MASONI ili mitski narod Guanča koji su ostavili mumije?

Jevrejski istoričar Josif raspeće je opisao kao "najgoru od svih smrti", navodeći kako je posle rimske opsade Jerusalima rasprostranjen strah od raspeća kojim su Rimljani pretili bioveliki.

Foto: Piksabej

Razapet, čovek je bio prinuđen da održava nemogući položaj i da se sve vreme pomera gore-dole da bi mogao da diše.

Pročitajte još: NAJDUŽA NOĆ u istoriji čovečanstva dogodila se 536. godine i trajala je 18 meseci. Šta se tačno desilo?

Nemački istraživači su probali da naprave eksperimentalno raspeće, kako bi proučili efekte na organizam koje prouzrokuje sam postupak raspeća. Oni su dobrovoljcima privezali zglobove za krst i potom pratili aktivnosti respiratornog i kardiovaskularnog sistema.

Posle samo šest minuta volonteri su imali problema sa disanjem, puls bi se udvostručio, a krvni pritisak pao. Eksperiment je obustavljen posle 30 minuta zbog bolova u zglobovima. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "Berlin Medicine".

Pročitajte još: Kada grob bude nađen SVET ĆE PRESTATI DA POSTOJI: Kako je sahranjen najveći osvajač i kakve veze sa tim ima KAMILA

Ispitujući plaštanicu, dvojica profesora na Sorboni su utvrdili da prikazano lice i telo odražavaju crte posmrtne ukočenosti koja je nastupila posle smrti na krstu: prsti su bili u grču, grudni koš raširen, nožni mišići na bedrima zategnuti. Tragovi krvi pokazuju da je pokojnik drhtao i kočio se od bola. Pored rana od eksera, koplja i trnja, vidi se mnogo rana od udaraca bičem.

Plaštanica je prethodno snimana infracrvenim i ultraljubičastim zracima, a snimci su pokazali da je na telu bilo više od 500 povreda.

Foto: Piksabej

Otiske rana ispitivao je i francuski hirurg Pjer Barbe, koji je došao do zaključka da su klinovi bili zabijani ne u dlanove, nego iznad dlana, u prvom prevoju na dnu podlaktice.

Pročitajte još: Tito je znao, a vidovnjakinja najavila: ZLATNA VODA u Zmajevu otkriva Atilin grob

I američki forenzičar svetskog glasa Frederik Zagibi, koji je pola veka proučavao fenomen raspeća, smatra da Isusova smrt nije nastupila zbog gušenja, već je posledica šoka zbog gubitka krvi i tečnosti posle duhovne torture i višečasovnog batinanja.

Naime, mada opis može da zvuči i simbolično, medicina i poznaje hemaditrozu kao fenomen, mada redak, pri kome se krv pojavljuje u znoju usled proširenja i pucanja kapilara u koži.

Prema ondašnjoj proceduri raspeća, Isusa su za krst zakovala tri vojnika. Prema nekim teorijama, krajnji uzrok Isusove smrti je probadanje srca kopljem, ali Zagibi smatra da je on pre mogao da doživi srčani udar od  krvarenja, agonije u bolovima i dehidracije.

Pročitajte još: Princ Filip je dobijao SVE TAJNE izveštaje o posetama NLO, a zanimao ga je jedan INCIDENT

Jovanovo jevanđelje kaže da je vojnik kopljem probo Isusove grudi. Iz rane je krv poprskala centurionovo lice i on, koji je bolovao od katarakte, iznenada je progledao.

Kasnije će hrišćansko predanje centuriona, koji je počinio taj akt milosti, prepoznati kao Longina Kopljonošu. Tako je nastala legenda o Svetom koplju ili Koplju sudbine, a Sveti Longin se poštuje kao svetac. Sveto koplje su tražili Karlo Veliki i Fridrih Barbarosa koji je do koplja došao tako što mu ga je poklonio Stefan Nemanja prilikom boravka u Nišu.

PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU