Psiholog Sanja Stanić kaže da korona nije opravdanje za nesreću, jer svako može da uradi jednu stvar

Pandemija ima karakteristike kolektivnog traumatskog stresnog iskustva, jer je neizvesna i ne može da se kontroliše, ugrožava naš integritet, kao i osoba koje su nam bliske. Ali neophodno je da se i u takvim uslovima nađe način za prilagođavanje.

Pročitajte još: Nekada je detetu potrebno da kažete NE: Evo koja dobra to donosi

- I u najtežim situacijama ljudi imaju određenu vrstu psihološkog imunog sistema - kapacitet za doživljavanje zadovoljstva i sreće. Često govorimo o rezilijentnosti (način borbe sa problemima) u otpornosti na nepovoljne okolnosti. Rezilijentnost je urođena karakteristika koju u velikoj meri možemo da unapredimo - kaže Sanja Stanić, psiholog i psihoterapeut.

Dakle, bez obzira na problem, imamo sposobnost da uverenjima i načinom na koji tumačimo okolnosti preuzmemo odgovornost i izaberemo reakciju na tu situaciju. Šta konkretno može da nam ulije nadu?

Pročitajte još: Razlike u vaspitanju: U Srbiji je dete sito, a u Švedskoj u prirodi!

- Ako aktivno obratimo pažnju na prijatna iskustva, ma koliko nam se činilo da se ona podrazumevaju, ako dozvolimo sebi da ih iskusimo svim čulima, ako to praktikujemo u svakodnevnom životu, ojačaćemo optimizam i kapacitet za doživljavanje prijatnih osećanja - ističe Stanićeva.

Foto: Depozit

- Svi težimo zadovoljstvu, ali je problem ako ga stavimo iznad svega što nam je bitno. Lepo je biti zadovoljan, ali ne po svaku cenu, pogotovo ne na kratak rok. Mnogo je važnije kojim vrednostima se vodimo u životu. Svest o tome da nam je vrednost porodica, nenasilje, pomaganje drugima, zalaganje za sebe, empatija, zdravlje ili učenje..., mogu u značajnoj meri uticati da lakše podnesemo muke i nedaće svakodnevnog života u teškim vremenima. Jednostano, znaćemo šta nam je prioritet i tako ćemo se ponašati - kaže psiholog.

Pročitajte još: Svaki treći muškarac odluku donese preko noći, a 25% žena se udaje zbog para!

Bez obzira na to što većina može pronaći razlog za zadovoljstvo u nekom segmentu života, društveni trenutak i opšte okolonosti neminovno utiču na svakog.

Pesimističan pogled na stvarnost je težak i demotivišući, ali je i bezrezervno pozitivan stav često odbramben i kao takav disfunkcionalan. To znači da ljudi preterano skloni pozitivnom pogledu na situaciju mogu imati tendenciju da izbegavaju problem.

- Ako se ne bavite svojim problemima, oni neće nestati i najverovatnije će se iskomplikovati. NJihovo ignorisanje dovodi i do izbegavanja da se iskuse zadovoljstvo i sreća koju rešavanje problema nosi sa sobom. Generalno pozitivan stav neće nas automatski učiniti srećnijim - kaže Stanićeva.

Pročitajte još: U bogatim zemljama sve više ljudi ima OTVORENU VEZU, šta kažu psiholozi?

Šta predstavlja realan optimizam u današnjem trenutku?

- Realan optimizam se oslanja na racionalnu filozofiju, na iskustvo suočavanja i prevazilaženja teških ličnih trenutaka. Usmeren je na učenje iz iskustva i na korišćenje snaga karaktera. Samo znanje nije dovoljno da nas pripremi za životne teškoće, ali samospoznaja i menjanje navika mogu u velikoj meri da utiču na to da imamo ispunjen, smislen život.

Pročitajte još: VIKANJE loše utiče na decu: Naučnici došli do novih važnih otkrića

Naša sagovornica kaže da i najveći optimisti bivaju iscrpljeni dugotrajnim stresnim situacijama i da u aktuelnim uslovima neizvesnost utiče na preterano angažovanje mehanizama za prevazilaženje stresa.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU