Pet načina koji efikasno deluju na SMANJENJE STRESA

Prema istraživanju HeadHuntera, oko 13 miliona ljudi - živi u svakodnevnom stresu. Hroničan i prekomeran stres ostavlja negativan pečat na zdravlje. Srećom, postoje tehnike koje vam mogu pomoći da se opustite i smirite za samo 10-15 minuta dnevno.

Meditiranje

Naučnici potvrđuju da je meditacija efikasna u borbi protiv stresa: američki psihijatar, Elizabet Hodž, otkrila je da nakon dva meseca redovne prakse ljudi smanjuju sintezu kortizola - hormona koji se proizvodi tokom reakcije na stresnu situaciju. Na Univerzitetu Johns Hopkins (SAD) proučavali su nekoliko desetina kliničkih studija i otkrili da je efekat meditacije u proseku uporediv sa efektom uzimanja nekih antidepresiva. Dobra vest je da se od vas ne traži da sedite u položaju lotosa, pevate mantre ili gledate u plamen sveće. Dovoljno je praktikovati određeni ritam disanja i koncentrisati se na svoje fizičke senzacije. Danas postoji mnoštvo aplikacija za pametne telefone koje vam mogu pomoći da naučite i vežbate meditaciju bilo gde - u gradskom prevozu, u kancelariji ili kod kuće.

Pročitajte još: Ovim PITANJIMA možete da UVREDITE LJUDE, a da vam to nije bila namera

Žvakaća guma

Ankete pokazuju da je jedan od najčešćih uzroka stresa previše rada. Isprobajte žvakaće gume kada treba da odradite više zadataka ođednom. Naučnici sa univerziteta u Melburnu izveli su eksperiment: tražili su od grupe studenata da za 20 minuta urade test na računaru. Test je osmišljen tako da je bilo potrebno paralelno obavljati četiri raznovrsna zadatka. Neki studenti su na početku eksperimenta dobili žvake, a drugi nisu. Naučnici su merili nivo kortizola na početku eksperimenta i na kraju i upoređivali rezultate. Za one koji su žvakali žvakaće gume, to je u proseku bilo gotovo 20% niže nego za ostale. Ovi studenti su se takođe bolje pokazali na zadacima. Naučnici još uvek ne znaju tačno zašto žvakaća guma pomaže čoveku da se smiri i opusti. Jedna od teorija je da žvakanje stimuliše protok krvi u hipokampus, predeo mozga koji kortizol normalno „inhibira“ tokom stresa. Kao rezultat, telo ne doživljava reakciju na stres tako nasilno.

Šetnja parkom

2018. godine, na predlog King Lija, tokijskog doktora medicine, ceo svet je saznao za  japansku „šumsku terapiju“. Naučnik je detaljno opisao umetnost lečenja šetnjom među drvećem u svojoj knjizi. Od 2004. do 2012. godine, japanska vlada uložila je preko 4 miliona dolara da bi proučila zdravstvene efekte ove prakse. Brojne studije su potvrdile da hodanje u šumi ili parku (bilo gde gde ima mnogo drveća i relativno malo ljudi) pomaže u borbi protiv stresa, poboljšava kvalitet spavanja i normalizuje krvni pritisak. Doktor King Li ističe da treba pametno hodati šumom, pridržavajući se nekoliko pravila. Među njima je ne koristiti mobilni telefon ili kameru, duboko disati, lagano hodati. I što je najvažnije, redovno šetati čak iako svaka od njih ne traje duže od 15 minuta.

Pročitajte još: Jedna zemlja ima najviše VREMENSKIH ZONA NA SVETU, a nije Rusija

LJubljenje

LJubljenje ne služi samo kao izraz naklonosti i poverenja, već je i moćno oružje protiv stresa. Postoje desetine studija koje pokazuju da ljubljenje smanjuje kortizol i povećava oksitocin, takozvani „hormon ljubavi“. Naučnici sa Univerziteta Santa Clara u Kaliforniji otkrili su da efekat ljubljenja traje dugo. Na primer, ako ovoj aktivnosti posvetite 15 minuta ujutru, verovatnoća da ćete tokom dana biti pod stresom je znatno smanjena. Japanski istraživači dodaju da se korist ljubljenja širi i dalje. Na primer, može pomoći u smanjenju alergijskih reakcija, posebno onih izazvanih stresom.

Vođenje dnevnika

Kada smo pod stresom, često ostajemo sami sa svojim negativnim emocijama. Psiholozi kažu da vam razgovor o svojim osećanjima pomaže da ih brže proživite i da se iz napete situacije izvučete uz minimalne gubitke. Ali šta ako ne postoji uvek prilika da podelite svoja iskustva sa sagovornikom? Dobar izlaz je da svoje emocije i misli napišete na papir. Redovno pisanje onoga što mislite i kako se osećate, posebno u akutnim situacijama, mogu značajno smanjiti nivo stresa i anksioznosti. To potvrđuje studija američkih naučnika: oni su posmatrali studente, od kojih su neki svakodnevno pismeno izveštavali o svom stanju. Posle dva meseca, oni koji su vodili dnevnik osećanja patili su znatno manje od depresivnog raspoloženja i stresa od drugih. Naučnici sa Novog Zelanda otišli ​​su još dalje. Otkrili su da kod ispitanika koji su svoje emocionalno stanje zabeležili u pisanju, rane i sitne posekotine na koži zarastaju mnogo brže. Na kraju krajeva, psihološko zdravlje ide uporedo sa fizičkim zdravljem.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU