Zašto LETI nikako NE treba da vozimo sa ZIMSKIM gumam

To, između ostalog znači i da svi koji imaju zimske gume na svojim automobilima sada mogu da ih zamene pneumaticima adekvatnim sezoni. U suprotnom rizikujete da se pri kočenju zaustavite čak 10 metara kasnije, da vožnja kroz krivine bude nestabilna, i na kraju, da potrošite zimske gume pre vremena, što je krajnje neisplativo.

Naime, zbog propisa koji dozvoljava da se tokom leta vozi i na zimskim gumama, mnogi vozači se odlučuju da ne ulaze u trošak zamene, pa tokom vrelih letnjih dana nastavljaju da voze na pneumaticima koji su konstruisani za hladno vreme i sneg.

Evo zbog čega to može biti vrlo opasno i zašto se u razvijenijim zemljama debelo naplaćuje kazna ako se izazove udes zbog neadekvantih guma.

Letnje gume su napravljene od tvrđe smeše u odnosu na zimske, kako bi mogle da obezbede optimalne performanse po vrućem asfaltu.

Tu mislimo na put kočenja i stabilnost. Osim toga, šara na letnjim gumama je drugačija, ima više uzdužnih i širih kanala kako bi lakše odvodila vodu tokom letnjih pljuskova sa gazeće površine, piše Nova.rs. Zimske gume imaju šaru sa više poprečnih kanala kako bi trakcija po snegu bila bolja, a napravljene su od mekše smeše da bi obezbedile neophodne performanse po hladnom vremenu.

Samim tim, kao takve, zimske gume se mnogo brže troše po toplom asfaltu, ne mogu da drže dobro vozilo u krivinama i sa njima je neuporedivo duži put kočenja. Tačnije, po vrućoj podlozi put kočenja sa zimskim gumama se produžava za skoro 10 metara u odnosu na letnje.

Tako, recimo, ako na dalji letnji odmor krenete sa zimskim gumama, poprilično ćete potrošiti šaru na njima posle velike kilometraže, i opet ćete na zimu morati da kupujete nove, ako želite da vozite bezbedno.

Za one koji žele da znaju više, ili im trebaju dodatni argumeti za zamenu guma, prenosimo test koji su obavili britanski Tyre Safe u saradnji sa nekoliko specijalizovnih automobilskih magazina, a gde je u praski provereno kako se zimske gume ponašaju tokom leta.

Put kočenja se produžava

Test kočenja pri brzini od 100 km/h podrazumevao je da se meri dužina puta kočenja automobila na kom su prvo bile montirane letnje, a zatim i zimske gume. Automobil sa zimskim gumama podvrgnut testu kočenja na suvoj podlozi imao je put kočenja 48,6 metara. Automobil sa letnjim gumama se na istom testu zaustavio čak devet metara ranije.

Ovde ne treba trošiti reči, jer svima je jasno koliko je opasno kočiti i zaustaviti se sa devet metara zakašnjenja – to je dužina čitave dve velike limuzine. Na istom testu, ali po mokrom, automobil sa letnjim gumama zaustavio se posle 56,1 metra, a sa zimskim mu je trebalo skoro pet metara duže, odnosno 60,7 metara.

Test kočenja na suvoj podlozi

• Put kočenja sa 100 km/h
• Letnje gume 39,6 m
• Zimske gume 48,6 m
• Test kočenja na mokroj podlozi
• Put kočenja sa 100 km/h
• Letnje gume 56,1 m
• Zimske gume 60,7 m

Stabilnost je ugrožena

Kako bi prikazali koje su tačno razlike između zimskih i letnjih guma tokom leta i koliko bezbednost može biti ugrožena, beležila se prosečna brzina potrebna da se prođe unapred određenom krivinom i to prvo sa vozilom na kojem su letnje, a zatim sa istim vozilom na zimskim gumama.

Sa letnjim pneumaticima krivina se prolazila sa 102,6 na sat, a sa zimskim 100,9 na sat. Razlika u stabilnosti postoji i pokazuje da zimske gume ne obezbeđuju isto držanje na vrućoj podlozi poput letnje gume.

Test stabilnosti

Prosečna brzina km/h

Letnje gume 102,6

Zimske gume 100,9

Vruć asfalt troši zimske gume

Na istom testu, utvrđeno je i da se zimska guma na vrućoj podlozi prekomerno greje i troši. Do toga dolazi jer je ona napravljena od mekše smeše kako bi zimi, kada su niske temperature, zadržala svoje performanse i da ne bi očvrsla. Takva smeša dovodi do toga da se po vrućem asfaltu zimska guma doslovno kruni.

Takođe, utisak iz vožnje je kao da vozite po sunđeru upravo zbog drugačije šare zimske gume koja je dizajnirana da obezbedi bolju trakciju po snegu.

Bučno i neisplativo

Merenjem nivoa buke podaci kažu da je vožnja sa zimskim gumama tokom leta i dosta bučnija, čime narušavamo komfor u vožnji.

Uz to, iako je početno ulaganje veće, na kraju je daleko isplativije imati set zimskih i letnjih guma, koje će trajati neuporedivo duže nego kada cele godine vozimo na zimskim koje će se drastično brže trošiti pa ćemo, samim tim, ranije morati da kupujemo nove sa propisnom dubinom šare.

Nivo buke

Pri 80 km/h dB (A)

Letnje gume 67,3

Zimske gume 70,6

Ovde se kao solidno rešenje nude univerzalne gume (all-season), koje ne moramo da menjamo prema sezoni, s tim da su one najbolji izbor vozačima koji godišnje prelaze mali ili ograničeni broj kilometara.

Idealne su u regionima sa umerenom klimom, tamo gde nema velikih oscilacija u temperaturi, odnosno gde leta nisu previše topla, a zime su blaže.

Ipak, treba uzeti u obzir i to da je tehnologija izrade pneumatika sada puno naprednija i da savremene univerzalne gume, po brojnim testovima, pružaju mnogo bolje performanse nego što je nekad bio slučaj.

Aquaplaning – gubitak kontrole nad vozilom

I ako vam ovo do sada nije bilo dovoljno argumenata da leti vozite na letnjim ili univerzalnim gumama, onda vas podsećamo i na neprijatnu pojavu kakva je akvaplaning.

U situaciji kada zbog vode na putu izgubite kontrolu nad vozilom, letnje gume su dizajnirane tako da brže odvode vodu sa gazeće površine i tako brže stupaju u kontakt sa podlogom obezbeđujući upravljivost.
najte da je rizik od akvaplaninga mnogo veći ukoliko vozite brzo ali i ako su pneumatici istrošeni toliko da jedva zadovoljavaju minimum od 1,6 mm.

Kada smo već kod akvaplaninga, osim adekvatnih guma i sporije vožnje, podsetimo da je u ovim situacijama potrebno da čvrsto držite upravljač, ne manevrišete levo-desno i ne kočite, već odmah pustite nogu sa gasa kako bi se težište vozila prebacilo napred i kako bi guma što pre došla u kontakt sa podlogom.