Majka ga je ostavila na rođenju zbog hendikepa, a on je pokrenuo najveću humanitarnu akciju u Srbiji "ČEP ZA HENDIKEP" (VIDEO)

Priča Zorana Martinova, nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Ovaj sasvim običan čovek, zbog svoje životne priče, napravio je jednu od najvećih humanitarnih akcija u našoj zemlji pod nazivom "Čep za hendikep".

Pročitajte još: Bio je u komi četiri meseca, ponovo je učio da hoda, a onda mu je stigao neverovatan poziv: Ovo je potresna ispovest našeg vrhunskog sportiste koji je postao invalid (VIDEO)

Njegova borba, počela je još dok je bio u stomaku, jer mu je majka uzimala lekove koji su bili zabranjeni u trudnoći i uspeo je da preživi.

-Čim me je majka rodila, a rodila me je sa deformitetima, na rukama i nogama i sa zečijom usnom, ona me je ostavila po rođenju i tu je prekinut sam kontakt. Tako da sam ja ceo svoj život od rođenja pa sve do današnjeg dana, provodio u socijalnim ustanovama - rekao je Zoran u emisji "Ispovesti" na jutjub kanalu "Novosti".

Iako je u životu imao brojne poteškoće, nikada nije izgubio veru u ljude:

- Apsolutno je ogroman broj ljudi oko mene i oko celog onog života kako ja živim - kaže Zoran i dodaje da je vremenom naučio da prašta čak i onda kada su ga svi povređivali:

- Vremenom kako odrastaš i sazrevaš, shvataš da ljudi nisu imali dodirnih tačaka sa osobama, koji se razlikuju po fizičkom izgledu. Tako da ne treba nikome zameriti, jako malo sam imao situacija u životu da me nešto zabolelo.

Umesto da traži pomoć, Zoran je odlulčio da on bude taj koji će da pomaže drugima, napravio je jednu od najvidljivijih kampanja kod nas "Čep za hendikep":

- Ja sam je sproveo kako sam je video u Turskoj i Sloveniji. ali sam ja kroz vreme uspeo da ih sustignem, da budem u ravni sa njima, da ova priča postoji u Srbiji - nastavlja Zoran i kaže da se sav novac od recikliranih čepoba, kao i donacije odmah upućuju najugroženijima. Svoju najveću borbu, Zoran opisuje sledećim rečima:

Pročiatjet još: Plementi čin mladića: Doniranjem organa spasio život najboljem drugu (VIDEO)

-Volja i želja za životom od jutra do mraka. Isto je kada je reč o zajedništvu sa nečim. Svakako prija pažnja. Prija mi, a to je jako retko, kada me neko nazove da pita kako si, jesi li dobro, jesi li jeo? to je toliko retko, kao promil. Ja nisam izgradio tu naviku da neko brine o meni - zaključio je Zoran.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU