Najduže istraživanje o genijalnoj deci u istoriji: Evo do kojih 5 glavnih zaključaka su došli istraživači

28. 03. 2021. 000000 14:40

Foto: Depozit

Obimna studija pod nazivom Study of Mathematically Precocious Youth, ili skraćeno SMPY, trajala je 45 godina, započeta je još 1971, a završena 2016. godine. Istraživači su pratili 5.000 najpametnije dece u Americi, onih najboljih 1, 0.1, čak i 0.01 odsto svih studenata.

To je najduže istraživanje nadarene dece u istoriji.

Jedan od najvažnijih zaključaka jeste da su čak i najgenijalnoj deci, sa najvišim koeficijentom inteligencije, potrebni učitelji i nastavnici (i roditelji) koji će im pomoći da dostignu svoj potencijal.

Pročitajte još: Da li znate šta je LUCIFEROV EFEKAT? Možda ste i vi bili žrtva!

Evo nekih od najvažnijih rezultata studije:

Nije iznenađujuće: 1, 0.1 i 0.01 posto dece živi izuzetne živote.

Šta to znači? Kako kaže studija, visokointeligentna deca završvaju fakultete i doktorate, a većina njih spada u onih 5 posto koji primaju enormne plate. 

- Bilo da nam se to sviđa ili ne, ovi ljudi zaista kontrolišu naše društvo - rekao je Džonatan Vaj, psiholog u ''Programu otkrivanja talenata'', na Đuk Univerzitetu.

Pročitajte još: Znamo šta je sindrom Petra Pana, ali da li znate šta znači VENDI SINDROM?

Genijalna deca ne dobijaju dovoljno pažnje

Problem je što genijalna deca često dobijaju premalo pažnje od svojih učitelja, koji često otpisuju bistre učenike, za koje misle da su već dostigli svoj potencijal.

Kako je studija pokazala, na časovima se uglavnom pomaže slabijim učenicima da napreduju. Zato je potreban individualan program koji bi odgovarao svakom učeniku – predlaže studija.

''Preskakanje'' razreda može da bude od pomoći

Da bi pomogli deci da dostignu svoj puni potencijal, učitelji i roditelji trebalo bi da razmotre da nadarenu decu upisuju u više razrede, a to predlaže studija SMPY. Sigurno ste čuli da je neko dva razreda završio za jednu godinu, ili dve godine fakulteta očistio za manje vremena nego što je predviđeno.

Pročitajte još: Svi smo bar jednom "pucali kostima", a zbog ove navike mladić je završio u bolnici

Veće šanse za doktorat
Pomenuto istraživanje pokazalo je da su ona deca koja su preskakala razrede (završavala dva za jednu godinu), kasnije imala više šanse da dobiju doktorat ili druge diplome, i više od dva puta više šanse da dobiju doktorat iz oblasti povezanih sa naukom, tehnologijom, inženjeringom ili matematikom.

Inteligencija je vrlo raznolika

Biti pametan ne znači samo imati sposobnost dobrog pamćenja ili računanja. Tokom više analiza uočeno je da neka od najpametnije dece imaju veliki kapacitet za snalaženje u prostoru.

Ova deca imaju talenat za vizuelizaciju, na primer ljudskog krvotoka ili ''anatomije'' jednog automobila. Upravo ovakva vrsta inteligencije dovodi do kasnijih sjajnih rezultata u poslu.

Negovanje sposobnosti

Psiholog Kerol Dvek došao je do zaključka da uspešni ljudi neguju mentalni sklop koji teži ka napredovanju za razliku od "fiksiranog načina razmišljanja". Oni sebe vide kao fluidne, odnosno bića koja se menjaju i prilagođavaju, ukratko – nisu statična.

Pročitajte još: Svet se topi zbog ovog video snimka: Šestogodišnjak oduševio načinom na koji je umirio malađeg brata koji plače (VIDEO)

Studija SMPY kaže da najraniji znaci kognitivne sposobnosti mogu da predvide kako će kasnije živeti, ignorišući sve između ta dva doba.

Sa tim na umu, na roditeljima je kao i na učiteljima i nastavnicima, da rano prepoznaju te sposobnosti i neguju ih koliko je god to moguće.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU