Sudbina Lenke Dunđerski opevana je u pesmi Laze Kostića "Santa Maria della Salute", a o životu njenog brata malo ko zna

Lenka Duđenrski bila je lepa devojka plavih očiju, visoka i skladna, koja je dobro znala nekoliko jezika, svirala klavir, mnogo je putovala. Umrla je iznenada od tifusne groznice 1895. godine u Beču na dan svog 25. rođendana.

Pročitajte još: ZASTRAŠUJUĆE: Šta vidite na ovoj fotografiji? Ništa? Pogledajte opet… A šta ako vam kažemo da se u bazenu nalazi dete? (FOTO)

Nije bila udata i nije imala decu. Sahranjena je u Srbobranu, u kripti porodične kapele "Sveti Đorđe". Imala je dva brata Gedeona i Đorđa. Gedeon je preminuo u sam osvit Drugog svetskog rata 1939. godine. Stariji Đorđe poživeo je duže, a pred sam kraj života prošao je pravu golgotu.

Đorđe Dunđerski rođen je 1873. godine. Studirao je agronomiju u Nemačkoj. Živeo je na dvorcu u Kulpinu, na nekadašnjem spahiluku porodice Stratimirović, a svoje aktivnosti je usmerio na mnogobrojna industrijska preduzeća koje je posedovao od kojih su najznačajnija: Kamendin u Novom Sadu, (fabrika seruma), Kulpin u Novom Sadu (fabrika mesnih prerađevina koja je dobila ime po dobru u Kulpinu), Grafika (umetnički štamparski zavod)…

Na svom dobru u Kamendinu je imao veliku ergelu konja. Bio je saosnivač hipodroma u Beogradu i Sajma u Novom Sadu. Bio je oženjen Olgom, ćerkom generala Mitra Martinovića. Imali su sina Gedeona i ćerku Nadeždu.

Teška vremena za porodicu Dunđerski su nastupila nakon 1945. godine. Đorđe, iako već u ozbiljnim životnim godinama, optužen je da je svoje fabrike stavio u službu nacističke mašinerije, da je mađarsku i nemačku vojsku snabdevao hranom, da je sarađivao sa okupatorom… jednom rečju da je izdajnik.

Uzalud se Dunđerski branio da nije kriv, da su mu Nemci bez ikakvog pitanja oduzeli imovinu i raspolagali njom i da je u velikoj meri tokom rata pomagao rad Matice srpske i Srpske pravoslavne crkve, pa čak i narodnooslobodilačkog pokreta.

Sve je bilo uzalud… Nove vlasti su bile gluve na ove dokaze, a u toku postupka nije saslušan nijedan svedok odbrane. Sud je kao “olakšavajuću okolnost” uzeo jedino činjenicu da je Đorđe tokom okupacije pomagao nezaposlene Srbe preko Crkvene opštine u Novom Sadu jer je to bila činjenica koja se nije mogla sakriti.

Đorđe Dunđerski osuđen je na sedam meseci prinudnog rada, uslovno na godinu, kao i na kaznu konfiskacije celokupne imovine. Neki od onih koje je ovaj veliki Srbin zadužio ipak su našli načina da mu se makar malo oduže. Priča kaže da je Đorđe bio toliko poštovan u narodu da su mu, nakon što je osuđen, ljudi kojima je pomagao tokom rata, donosili svoja sledovanja u hrani jer on, kao osuđenik, na njih nije imao pravo.

Razočaran i duboko povređen nepravdom koja ga je zadesila, Đorđe Dunđerski je umro u Novom Sadu u jesen 1950. u 84. godini života. Godine 2008. sud u Novom Sadu je konstatovao da Đorđe Dunđerski nije imao “pošteno suđenje” i da je čitav postupak imao za cilj konfiskaciju njegove ogromne imovine i rehabilitovao ga.

Pročitajte još: Bila je zavisnik od droge, predozirala se 15 puta, a sada je svojom transformacijom mnoge ostavila bez teksta (FOTO)

NJegovi potomci i dalje žive u Novom Sadu i biju bitku za povraćaj velike porodične imovine.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU