Bili su NAJKONTROVERZNIJI par Evrope: Ovo je žena čiji je muž bio kralj Srbije, otac kralj CG, a sin kralj Jugoslavije (FOTO)

Brak koji je uzdrmao evropske dvorove i bio uvod u burne događaje narednih decenija, otpočeo je svadbom 11. avgusta 1883. na Cetinju.

U manastirskoj crkvi crnogorske prestonice venčali su se princ Petar Karađorđević, Karađorđev unuk, i Zorka Petrović-NJegoš, najstarija kćerka knjaza Nikole Petrovića.

Dok se oko 2000 zvanica naguravalo pokušavajući da nađe svoje mesto u omalenom parku ispred Cetinjskog dvora, na nekoliko evropskih dvorova bilo je više nego živahno.

Političke implikacije novonastale bračne zajednice neke su zabrinule, neke obradovale, ali je malo ko od onih koji su imali interese na Balkanu, bio ravnodušan.

Petar Karađorđević je, nakon svrgavanja svog oca Aleksandra sa prestola, lutao od jedne do druge evropske države, pokušavajući da nađe, kako sponzore, tako i političku podršku za svoje vladarske ambicije. Mladu Zorku je navodno upoznao u Parizu, gde su se našli slučajno, preko zajedničkih prijatelja, mada je realnija verzija u kojoj je brak bio brižljivo ugovoren politički potez.

Brak o kome je pričala Evropa

Petrograd je gledao blagonaklono na novonastali brak Petra Karađorđevića i Zorke Petrović. Ruski car Aleksandar III je bio kum mladencima, darovi koje je poslao na Cetinje bili su impresivni, a u trojstvu bratskih dinastija, udruživanje dve koje su imale njegovu podršku moglo je Rusima samo da ide u prilog.

Noviji crnogorski istoričari iznose i tvrdnje da je inicijalna ideja o bračnoj vezi Karađorđevića i Petrovića potekla iz Petrograda, sa ciljem da se na taj način ukloni prozapadna dinastija Obrenovića sa srpskog prestola, mada te tvrdnje treba uzeti sa rezervom. Osnovna borba Rusije na ovim prostorima bila je borba protiv turskog, a posle i austrijskog uticaja, a brak Petra i Zorke, ako je i bio deo te borbe, bio je samo jedan potez u velikoj partiji.

Koliko god da im je išao na ruku taj događaj, nije prošao preterano zapaženo u tadašnjim ruskim novinama, a iz prepiski ruskog konzula možemo videti da im je bilo bitno da ovaj događaj, pa i neku vrstu ruskog pokroviteljstva za njega, Beč i Beograd ne shvate kao najavu otvorenih sukoba.

U Beču je bilo dosta življe. Austrijska štampa je naširoko pisala o venčanju, koje je tih dana bila glavna tema. Najveći deo tadašnjih listova je na novonastali brak između crnogorske princeze i Karađorđevog unuka, gledao kao na stvar uperenu protiv Austrije, ili barem njihovog saveznika – Srbije.  

Žena čiji je otac bio kralj Crne Gore, muž kralj Srbije, a sin kralj Jugoslavije

Mladenci su, nakon slavlja na Cetinju, otišli na venčani put u Pariz, zvanično da bi se nevesta upoznala sa ostatkom mladoženjine porodice.

Tadašnja srpska štampa je ovaj put tumačila kao otpočinjanje pregrupisavanja za novi pokušaj Karađorđevića da dođu do srpskog prestola.

Verovatno je i jedno i drugo istina, ali Petar ipak nije dobio pomoć na koju je računao. Ni ruski ni crnogorski vladari nisu pomogli, barem ne u potrebnoj meri, Petru da se domogne prestola, što je istinski frustriralo pretendenta.

Po dostupnim izvorima, kneginja Zorka se prilično uplitala u državne poslove, a bila je verna ideji ujedinjenja dve bratske države, naravno, pod krunom njenog muža. Postala je i jedna od zagovornica, tada još kontroverzne ideje o ujedinjenju svih južnih Slovena.

Međutim, žena čiji je otac bio kralj Crne Gore, muž kralj Srbije, a sin kralj Jugoslavije, umrla je prerano, tokom porođaja, u 25. godini. Sahranjena je na Cetinju 16. marta, 1890. godine, a njene mošti su, nakon Prvog svetskog rata, prenesene na Oplenac, u zadužbinu kralja Petra Karađorđevića.

Nakon Zorkine smrti, odnos između zeta i tasta, iako nikad sjajan, postao je jako loš.

Više nije bilo mnogo razloga za Petra da ostaje na Cetinju. Nekoliko godina je sačekao da mu sinovi završe osnovnu školu, a potom se, zajedno sa njima, iselio iz vile koju je u međuvremenu napravio, prodavši  je samom knjazu Nikoli.

U svojim namerama nije odustao i celog života je vodio borbu za presto koji je mislio da mu pripada. Dvadeset godina nakon pomenutog venčanja, 1903. godine, nakon majskog prevrata, Petar Karađorđević, Karađorđev unuk i crnogorski zet, postao je kralj Srbije.