Meri Smit je kroz gumenu cev graškom gađala prozore i ljudi su joj plaćali za to. Da li znate zašto?

Sa Industrijskom revolucijom nastala je i potreba da radnici stignu na vreme na posao i zato su zaposleni "noker-apersi" - ljudi koji su lupali na prozore stanovnicima Engleske i Irske u tačno određeno vreme.

Pročitajte još: Ruski naučnik tvrdi da vanzemaljci postoje, a on zna gde i kako nas kontrolišu

Danas se budimo tako što nam "odsvira" alarm na mobilnom telefonu, a donedavno su nas na ustajanje opominjali budilnici. A pre toga?

Bilo je različitih pristupa, pa su u nekim civilizacijama ispijali litre vode ne bi li se probudili pre zore. Za rasanjivanje su prilično dobro služila i crkvena zvona, a sa početkom industrijske revolucije - i fabričke sirene. Međutim, nisu svi stanovali toliko blizu fabrika, niti su imali dovoljno "lak" san, a bilo je važno na vreme stići na posao, što nije bilo tako jednostavno, jer su budilnici bili skupi i malo kome pristupačni.

Pročitajte još: U Arkaimu se Bog spustio na zemlju i to je pravi centar SLOVENA koji je SSSR planirao da UNIŠTI

U Engleskoj u vreme Industrijske revolucije i u Irskoj, pronašli su rešenje: za buđenje su bili zaduženi "noker-apersi" (knocker-upers), koji su efikasno obavljali posao, a zauzvrat su naplaćivali nedeljnu ili mesečnu nadoknadu od svojih "korisnika".

Uglavnom su to bili stariji ljudi, često policajci koji su ovaj "zadatak" obavljali usput, tokom ranih jutarnjih patrola, i na taj način dopunjavali prihode. U početku su lupali čekićima o ulazna vrata, ali to se pokazalo kao nepraktično.

Pročitajte još: STO koji KRIJE NEVEROVATNE tajne stigao u Beograd: Kako je hrabri SRBIN spasio MOSKVU

Onda se prešlo na duge i lagane štapove, najčešće napravljene od bambusa i sa zadebljanjem na kraju, kojima se "kuckalo" isključivo na prozor klijenta (spavaće sobe nalazile su se uglavnom na spratu). I lupanje bi najčešće trajalo sve dok osoba ne izviri na prozor, dokazujući da je budna.

Jedna od poznatijih bila je gospođa Meri Smit, koja je imala jedinstven pristup: duvala je u dugu gumenu cevčicu i tako bacala suvi grašak na prozore klijenata. NJena kćerka Moli Mur nastavila je tradiciju i bavila se istim poslom i smatra se jednim od poslednjih ljudskih "budilnika".

Ipak, većina se ipak oslanjala na "noker-aperse", a veće fabrike i mlinovi često su ih sami zapošljavali, kako bi osigurali da radnici stignu na vreme. Oni su imali zadatak da šest dana u nedelji, uglavnom između pet i šest ujutru, razbude po stotinak ljudi.

Pročitajte još: Otkriveno kako su nastale piramide? Na isti način dogodilo se nešto i na Tibetu, a o tome postoji strogo čuvan SNIMAK

Ovaj sistem je funkcionisao do kraja 1920-ih godina, a u nekim regionima Britanije i do 1950-ih. Budilnici su ušli u širu upotrebu 1940-ih i 1950-ih i većina ljudi-budilnika je ostala bez posla, premda su u nekim gradovima severne Engleske radili i do 1970-ih.

PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU