Domaćice, uranite kako biste SPREMILE ČESNICU. Evo šta treba da stavite u nju kako bi godina bila puna zdravlja i bogatstva

06. 01. 2021. 000000 18:20

Foto: SPC/Eparhija Šumadijska

U rano Božićno jutro, domaćin ili domaćica pripremaju česnicu, Božićni hleb koji se mesi obično sa pšeničnim brašnom. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Priprema česnice ima poseban značaj u Hrišćanstvu, kao i običaje koji se vekovima prenose.

Pročitajte još: Znate li zašto poštovaoci Dostojevskog kupe karanfil i izađu na trećoj stanici, kod manastira Aleksandar Nevski?

Voda za testo u nekim krajevima donosi se na Božić pre svitanja sa izvora ili bunara, u koje se baci šaka žita. Ovu vodu nazivaju jakom vodom, pridajući joj posebnu blagotvornu snagu.

Lomljenje česnice
Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Tada se čita "Oče naš" naglas. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.

Prema narodnim predanjima, za pripremu česnice brašno se uzima samo iz pune vreće, voda za testo donosi se sa tri izvora, a osoba koja će spremati česnicu mora se prethodno okupati. U istočnoj i južnoj Srbiji, rukama ulepljenim jestom domaćin ili domaćica hvataju voćke, košnice i stoku da bi ih učinili plodnijima.

Pročitajte još: Kako biste vi reagovali? Porodica nije mogla da poveruje šta vidi na novogodišnjoj jelki? (FOTO)

Često se u testo ubaci novčić, koji se može čuvati i koristiti u ovu svrhu iz godine u godinu, naročito ako je od plemenitog metala. U nekim predjelima u testo se stave i figurice izrezane od drenovog drveta, koje predstavljaju živinu, volove, krave, svinje, pčele.

U nekim krajevima Srbije, u česnicu se ubacuju zrna žita i boba, orahe, čuperke vune, prutići, i iveri od raznih građevina. U Semberiji se u testo stavi komadić prvog ivera nastalog sečenjem badnjaka, a prema verovanju ovo se radi  „radi pčela“.

Pročitajte još: Jedan od najlepših cvetova krije neverovatnu SIMBOLIKU

U Vojvodini se česnica pravi u obliku slatkog kolača. Kao osnova koriste se tanke kore, kao za gibanicu. Nekada su bile u kući razvlačene, danas često kupovne. Od njih se česnica priprema postavljanjem kora u listovima sa nadevom od meda, šećera i oraha između.

Pročitajte još: Pismo MASONA koje se PREPRIČAVA: Isprovociraćemo socijalnu KATAKLIZMU i otvoriti vrata LUCIFERU

Ponegde su se ko nadev mogli naći i mak, suvo grožđe i sitno ili natrto voće. Postupak je sličan pripremanju baklave, samo što je vojvođanska česnica suva. Tokom pripreme ubacuje se dukat ili vredan metalni novčić u neki od središnjih slojeva. Ovakva česnica se obično ne lomi, već se seče i razdeljuje ukućanima.