Zašto je Tito mrzeo Deda Mraza i sa kim ga je poistovećivao? Ovo je odgovor!

Poznata je stvar da Josip Broz Tito nije voleo Deda Mraza, ali ni Svetog Nikolu i da ih je poistovećivao. Dekica bele brade u crvenom odelu izazivao je negativne reakcije kod maršala. Ali zašto je to bilo tako, otkrila je, pre nekoliko godina, kustoskinja Muzeja istorije Jugoslavije, Ana Panić.

Pročitajte još: Modne BLOGERKE na aparatima! Bacite štikle, bunde, torbice, evo koji je ODEVNI KOMAD obeležio 2020. godinu (FOTO)

Oduvek se znalo da praznike legitimišu vlasti i da su oni tu, kako je istakla kustoskinja, "da slave ono što je na vlasti, pa su i Nova godina i drugi socijalistički praznici bili tu da zamene one stare religiozne praznike poput slava, Božića, Uskrsa".

Naime, Javne svetkovine su i te kako korišćene u svrhu promocije komunizma i slavljene "po partijskom zadatku" brisale su granice između ličnog i društvenog, a jedna od glavnih funkcija bila im je integracija. Nova godina, koja do Drugog svetskog rata nije bila preterano popularan praznik među Jugoslovenima, trebalo je, kako nam je objasnila kustoskinja MIJ-a, da u javnom životu SFRJ zameni dotadašnje obeležavanje Božića, ali i da vešto izbegne podvojenost stanovništva različitih veroispovesti i stvori osećaj pripadnosti jednoj zajednici – mlađanoj SFRJ.

Naravno, kada jedan političko-društveni pravac ima za cilj brisanje verskih razlika, uz tu priču nikako ne može ići Sveti Nikola. Pitanje je samo kako je to maršal Svetog Nikolu povezao sa Deda Mrazom?

- A Deda Mraz, kakvog mi znamo iz dečijih filmova, sa dugom, belom bradom i crvenim kaputom nema veze sa tim "Ded Morozom", već sa "Santa Claus" -om, koji je verzija holandskog starog božanstva, povezanog sa Svetim Nikolom – objasnila je Ana Panić 

Simpatičan dekica sa bradom i crvenom odećom podseća na Svetog Nikolu koji, takođe, ima crvenu odeću, dugu bradu i deli deci poklone, dok je kralj zime uvek bio u zelenom odelu i nikada nije bio tako debeo, već je predstavljen kao jedna mršava figura sa dugom, čak ni belom, već sivom bradom. Kralj zime nije delio poklone, njemu su ljudi davali darove u zamenu za bezbrižan zimski period – rekla je kustokinja Muzeja istorije Jugoslavije i dodala da je zbog toga u prvim posleratnim godinama Deda Mraz bio nepoželjan na Titovim proslavama Nove godine, a i među narodom.

Antifašistički front žena, koji je u Jugoslaviji bio zadužen za afirmaciju Nove godine je, po rečima Ane Panić, išao na to da Deda Mraza zameni mlada devojka, jer nova mlada država je stasavala i mlada devojka je trebalo da simbolizuje i državu i Novu godinu.

- Naime, postojao i ceo scenario po kome mlada devojka sreće staru godinu koja njoj priča o tome ko je bio dobar, a ko nije i kako je prošla ta prethodna godina. Zatim mlada devojka, kao personifikaija novog društva deli poklone deci, a u tom poslu je mogao i da joj pomaže stari partizan. Međutim, taj scenario se nikada nije ostvario – otkrila nam je kustoskinja.

U Holandiji i Belgiji, Sveti Nikola (Sinerklaas) ima pomoćnike koji se zovu Crni Petar (“Zwarte Piet” – na holandskom ili “Père Fouettard” – na francuskom).

Tradicija o Svetom Nikoli ima mnogo paralela sa germanskom mitologijom, posebno sa bogom Odinom. Ovo uključuje bradu, šešir i koplje (danas štap) i torbu koju drže njegove sluge da uhvate nestašnu decu.

I Sveti Nikola jaše belog konja kao i Odin. Pisma od slatkiša koje Crni Petar daje deci asociraju na Odinovo stvaranje runskih slova. Pesme koje se recituju tokom proslave i pesme koje se pevaju deci posvećene su Odinu kao bogu poezije.

Tako da, nakon višvekovnih verovanja i dovođenja u vezu Deda Mraza i Svetog Nikole – nije ni čudo što je i doživotnog predsednika SFRJ simpatični dekica podsećao na sveca.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU