Da li znate zašto se kite NOVOGODIŠNJE JELKE? Evo šta one simbolizuju i donose svakom domu

Novogodišnja jelka i običaj njenog ukrašavanja potiče sa teritorije Nemačke, kada se u srednjem veku za Božić jelka kitila crvenim jabukama, a na zapadu današnje Nemačke i kolačićima različitih oblika.  Hrišćani koji slave prema Gregorijanskom kalendaru, obično je ukrašavaju na Badnji dan, dok je anglikanski vernici kite još u decembru.

Pročitajte još: Kako biste vi reagovali? Porodica nije mogla da poveruje šta vidi na novogodišnjoj jelki? (FOTO)

Danas se o prvim okićenim jelkama pričaju legende, ali svaka legenda je priča o tome da jelka simbolizuje život koji se nastavlja i najavljuje dolazak proleća, bogatstvo prirode, svetla, anđele i svetlost na kraju puta. Najčešći ukrasi su raznobojne kuglice, ukrasne trake, svetleće lampice, a na vrh se zvezda repatica koja je simbol Vitlejemske zvezde iz priče o Isusu Hristu. 

Dva verovanja o tradiciji kićenja jelke

Postoje dva široko porihvaćena verovanja o tome kako je nastala tradicija kićenja jelke.

Prema prvom, sveti Bonifacije je spasao život detetu koje su pagani hteli da žrtvuju, tako što je pesnicom sravnio sa zemljom hrast oko kojeg su se okupili. Na mestu gde se nalazio hrast nikla je jela, kao simbol Isusovog večnog života.

Pročitajte još: Kako biste vi reagovali? Porodica nije mogla da poveruje šta vidi na novogodišnjoj jelki? (FOTO)

Prema drugom verovanju, pre više od dve hiljade godina, ispred pećine u kojoj se rodio Isus rasli su bor, kedar i jelka. Od sreće što se rodio božji sin, bor i kedar su se zatresli i poklonili mu plodove. Jelka je počela da plače što nema plod i što ne može ništa da mu pokloni. Jedan anđeo se sažalio, skinuo zvezdu sa neba i dao je jelki. Jelka se savila i sa svog vrha nežno stresla zvezdu pored Isusa.

Popularnost koju danas ima božićno drvo zadobilo je za vreme reformatora Martina Lutera koji je uveo običaj kićenja jelki svećicama. 

Prve okićene jelke

Prva jelka je navodno okićena 1605. godine u Strazburu, a sa nje visile jabuke, ušećereno voće i sveće od papira. One su naišle na osudu naroda.

Pročitajte još: Znate li zašto je manastir ŽIČA CRVENE boje? Mi imamo odgovor!

Do 19. veka, kićenje jelke je bilo karakteristično samo za severnu Evropu.  Zabležena je priča koja kaže da je jedna nemačka vojvotkinja pripremala doček Nove godine u svom dvorcu, početkom 17. veka, i kada su sve pripreme bile pri kraju, primetila je jedan ugao koji je izgledao prazno u odnosu na ostatak prostorije u kojoj je trebalo da primi goste.

Pročitajte još: Pismo MASONA koje se PREPRIČAVA: Isprovociraćemo socijalnu KATAKLIZMU i otvoriti vrata LUCIFERU

Izašla je u vrt da prošeta i tada je ugledala malu jelku. Pomslila je kako bi ta jelka lepo izgledala u onom praznom uglu. Pozvala je baštovane i zamolila ih da iskopaju jelku iz zemlje, stave je u saksiju stave u onaj prazni ugao koji joj nije dao mira. Jelke su se tako uselile u domove.

Čak su se 1846. godine, kraljica Viktorija i princ Albert fotografisali sa svojom decom ispred okićene jelke. Ova fotografija dovela je do toga da su svi odjednom počeli da kite jelke, naročito plemićke porodice. Ovaj običaj se veoma brzo proširio i u Ameriku.

Pročitajte još: Policija ostala u šoku: Nisu mogli da poveruju šta žena nosi u "trudničkom" stomaku (FOTO)

Prvi američki predsednik koji je pokazao okićenu jelku u Beloj kući bio je  Frenklin Pirs i jelka je krajem 19. veka postala deo američke božićne tradicije.

Pročitajte još: OVO je najbolji način da UPROPASTITE dnevnu sobu! Poštujte PRAVILA i to se NEĆE DESITI

Kod nas je, pre komunističke vlasti, grančica Badnjaka imala najveću ulogu u božićnom ritualu. Jelka je masovnije počela da se koristi na prostorima SFRJ pedesetih godina prošlog veka. Kitili su je pioniri za novogodišnje praznike i nije imala nikakav religijski karakter.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU